Postoje tri stvari koje Mark Martelneće uraditi da bi odglumio Fredija Merkjurija. Neće nositi Merkjurijev poznati žuti sako. Neće u rukama držati omiljeni Merkjurijev skraćeni mikrofon. I neće pustiti brkove.

Postoji samo jedna stvar koju Martel mora da uradi: da otvara usta. Martel, 42-godišnji pevač, vokalni je dvojnik frontmena Kvina. To je dar koji je Martelu, nekadašnjem frontmenu hrišćanskog benda iz Kanade, doneo novu karijeru – ali i istaknutu, iako nevidljivu, ulogu u biografskom hit filmu „Boemska rapsodija“.

To nije život koji je Martel planirao, ali ga je odveo pred hiljade ljudi širom sveta.

„Neprekidno sam svestan toga u koliko se čudnoj situaciji nalazim“, kaže Martel. „Pokušavam da ostanem hladne glave.“

Rami Malek tumači ulogu Fredija Merkjurija, ali, kako je rekao za Njujork tajms protekle godine: „Niko ne želi da čuje kako pevam.“

Tokom scena nastupa u „Boemskoj rapsodiji“ često se može čuti Merkjurijev glas iz arhivskih snimaka Kvina, ali to nije uvek praktično – neke scene zahtevale su pravog izvođača.

Tvorci filma rekli su da vokali u filmu mahom pripadaju Merkjuriju i Martelu, iako nisu naglasili ko je tačno otpevao koju numeru.

Martel je odrastao u Montrealu slušajući pop i hrišćansku muziku.

Osnovao je hrišćanski rok bend pod imenom „Downhere“ sa nekim prijateljima; zatim su 2001. potpisali ugovor i preselili se u Nešvil. Martel veruje da je prva osoba koja mu je rekla da zvuči kao Fredi Merkjuri bio basista njegovog benda Glen Lavender.

To je bio kompliment, uzevši u obzir da je Merkjuri bio jedan od najboljih pevača u istoriji roka, sa rasponom glasa od tri oktave. Ali Martel je to drugačije shvatio.

„To je kul – zvučim neoriginalno“, priseća se da je pomislio. Ali onda je pustio poslednje hitove Kvina, nadajući se da će naučiti nešto od Merkjurija: „Nikada nisam mislio da bi to moglo da bude išta više od zabavnog karaoke trika.“

Martel primećuje suptilne razlike između sebe i Merkjurija: „Ja nisam Britanac, tako da obično ne pevam sa akcentom. Nemam zube poput njega, tako da moje slovo S zvuči normalno – njegovo je bilo oštro“, kaže on. „Ali čak i kada ne pokušavam da zvučim kao on, ljudi ga i dalje čuju u mom glasu, bez obzira na to kako pevam. Imam taj čudni, jedinstveni dar da zvučim kao on, zašto to ne bih iskoristio?“

Martel sada odlazi na turneje sa svojim bendom „Ultimate Queen Celebration“, a nastupa i sa grupama „Black Jacket Symphony“ i „Symphonic Queen“. Prošle godine objavio je album sa kaverima pesama Kvina, „Thunderbolt & Lightning“, a ove godine održaće koncerte u 14 zemalja.

Iako je Kvin deo njegovog života već skoro čitavu deceniju, Martel još uvek nije do kraja razaznao „šta zaista znači biti tribjut umetnik“, kako je rekao. „Postoji stigma u vezi sa tim.“

On i dalje piše pesme i sanja o danu kada će u listu kavera ubaciti jednu originalnu pesmu.

Martel se prisetio skorašnjeg razgovora sa svojim menadžerom koji mu je rekao: „Voleo bih da o svom pisanju pesama misliš kao što ja mislim o golfu – volim da ga igram, ali mi on ne plaća račune.“

Martelu je bilo teško da to čuje, ali je naposletku prihvatio.

„Narednih godina biće mnogo Kvina“, kaže on. „Ali u isto vreme, radiću i na svom igranju golfa.“

© 2019 The New York Times

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.