Sad mi priča A. M., koleginica i komšinica iz zgrade, da u našem busu 31 viđa sve više starih zidara. Gotovo da su u penziji, ali i dalje rade i sve joj je tužno dok ih gleda. Pre neki dan moja frizerka kaže da joj je bilo tužno kada je u gradskom autobusu negde oko Trošarine videla vozača GSP-a. Opisala ga je kao čikicu koji je podignut iz penzionerske rutine jer su se mlađi vozači uputili ka Nemačkoj ili Sloveniji. Ali ovde više nema penzionerske rutine. Za većinu je nema jer je penzija na nekom dalekom horizontu života.
Treba je dočekati, a ako je i dočekaš, evo i nezaposlenih članova porodice, ili je ona mala, pa se mora dodatno raditi. Naravno da je sve u zdravlju, ali ima nešto i u lovi. Jer i starost sa više para izgleda lepše. Recimo kad pogledaš dva prevozna sredstva i starost u njima. Imaš na moru kruzere koji pristanu na obalu i onda redovi penzionera koji se sa broda spuštaju na kopno. Tako je to na kruzerima, a ovde, u autobusu GSP-a – vozači ili zidari. Penzioneri u Americi i Zapadnoj Evropi su glavni putnici. Vidite ih na kruzerima ili na trgovima kako poslušno idu za vodičima sa zastavom u visoko podignutoj ruci kao signalizacija da se deke i bake ne zagube oko Gaudijevih građevina. Deca su im stala na noge, unuci se školuju, sad je vreme da oni konačno uživaju. I možda vam ponekad smetaju te smežurane noge u bermudama koje vam preteći pokazuju šta vas čeka, ali i to je veselije nego kad se ovi zidari iskrcavaju iz tri’eskeca i čekaju autobuse za podavalska sela u čijim ih kućama čekaju deca i unuci koji ne rade.
Juče je objavljena vest da se u Hrvatskoj do sredine marta gotovo udvostručio broj penzionera zaposlenih na četiri sata dnevno. Od januara ove godine, broj zaposlenih penzionera je eksplodirao i u dva i po meseca gotovo se udvostručio u odnosu na kraj 2018. Naravno da je pravi razlog eksplozije povratka penzionera nedostatak radne snage. Mladi Hrvati su se razmileli po Irskoj. Prema nekim nezvaničnim pričama, prošle letnje sezone masovno su se kao kelneri u Dalmaciji zapošljavali ugostitelji iz Srbije. Jer hrvatski penzioneri ne mogu popunjavati rupe u uslužnim delatnostima.
I sad dođeš pored priče o sumornoj starosti u tranziciji i do sledećeg. Pukao je san srpskih i hrvatskih nacionalista, priča o granicama, teritorijama, biti svoj na svome. Jer na tim teritorijama uskoro neće biti ljudi. Poslednji branioci teritorija i u Hrvatskoj i u Srbiji biće penzioneri koji će se pod stare dane umesto na kruzer popeti (ovde u Srbiji) u kokpit GSP vozila ili na građevinu.
Tagovi
