Nedavno, Akankša Seda stigla je, kao i obično, u svoju kancelariju u Mumbaju, u Indiji. Nekoliko sati kasnije, dobila je menstruaciju i nesnosne bolove.
Otišla je do svog nadređenog i obavestila ga da će uzeti slobodan dan.
Za mnoge žene u Indiji, ovo bi se računalo kao veoma hrabar potez; tamo je menstruacija tabu.
Ali u “Kulturnoj mašini”, kompaniji za digitalne medije u kojoj Akankša radi, slobodan dan dobije se bez problema.
Kompanija je u julu ustanovila “politiku menstrualnog odsustva”, omogućivši ženama da uzmu slobodan dan (plaćeni) tokom ciklusa, a da im se on ne odbije od odmora ili bolovanja.
Menstrualna odsustva priznata su u još nekoliko zemalja, uključujući Japan, Tajvan, Indoneziju, Južnu Koreju i Zambiju. Međutim, ima stručnjaka koji tvrde da bi širenje takve korporativne politike – uprkos najboljim namerama – moglo da zapravo negativno utiče na napredak žene u poslu.
Slobodni dani mogu se koristiti da bi se opravdala niska primanja ili povećala već niska stopa zaposlenosti žena, govore kritičari. Pritom, ovakva politika temelji se na decenijama staroj predrasudi da su žene, dok su u ciklusu, nesposobne da rade.
“To sugeriše da su žene na radnom mestu u startu hendikepirane činjenicom da dobijaju menstruaciju”, kaže Emili Martin iz Nacionalnog centra za ženska prava u Vašingtonu.
Istraživanje iz 2012. pokazalo je da 20 odsto žena ima dovoljno bolne cikluse da nisu u stanju da iznesu sve dnevne obaveze.
Bilo bi bolje, dodaje Emili, razviti politiku i za muškarce i za žene koja će im omogućiti na uzmu slobodne dane i iz drugih razloga, uključujući hronična medicinska stanja.
Menstruacija je dugo služila kao izgovor devojčicama da izostanu iz škole i ženama da ne odu na posao, kaže Šara Vostrar, profesorka jednog univerziteta u Indijani.
Karla Pasko, profesorka sa Univerziteta u Melburnu u Australiji, kaže da je mnogim ženama često govoreno da ne koriste mašine za šivenje ili čitaju romane za vreme ciklusa pošto bi mogle da se preopterete.
“Ta istorija je ono što me brine sada kada ponovo razmatramo tvrdnje da su žene obogaljene kada su u ciklusu – što menstrualno odsustvo implicira”, istakla je. Ženama sa ozbiljnim menstrualnim bolovima treba dati slobodne dane, dodala je, ali to ne treba ustanoviti kao opštevažeći obrazac.
Japan je menstrualna odsustva uveo još 1947. godine.
Istraživanje ovakve politike firmi iz 1986. pokazalo je da je broj žena koje su koristile ovu povlasticu sa 20 posto 1960. opao na 13 odsto do 1981. godine – zbog društvenog pritiska.
Južna Koreja omogućila je ovu vrstu odsustva ženama 2001, iako su muškarci u toj zemlji osuli paljbu po ovoj odluci, pozivajući se na obrnutu diskriminaciju. A u Indoneziji, premda se ženama garantuju dva dana odsustva u toku meseca, ona se vrlo retko zapravo i koriste.
Akankši ova debata deluje besmisleno.
“Da na svetu nema muškaraca, da su samo žene te koje rade, niko ne bi pravio dramu oko jednog dana odsustva zbog menstruacije.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
Gordana
Revoltirana sam što lekari iz više medicinskih grana, a pogtovo žene tih struka, ne reagju i ne daju svoje mišljenje... koja žena nije preživela grčeve , mučnine i povraćanja do besvesti ne zna koliko je teško...i umesto da se ženama pomogne da takav dan prebrode na najljudskiji mogući način idiotski se polemiše o navodnoj poruci koju kvazi šalju eventualnim izostankom???!!!! Primitivizam i bezosećajnost!!! A kakvu poruku žene šalju kada su dan-noć uz bolesno dete??? Uz bebu koja je prerasla doba za mamino legalno odsustvo a koja se noću budi, plače... sramota zaista sramota....