Pismo profesora Dragora Hibera članovima Demokratske stranke: Demokratija se ne brani fabrikovanjem i paušalnim kvalifikacijama

Prof. dr Dragor Hiber, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji, uputio je pismo članovima Demokratske stranke koje prenosimo u celosti.

Poštovane demokrate,

U nedavno upućenom Apelu za odbranu demokratije i vladavine prava, u izjavama i medijskim nastupima nekolicine sadašnjih i bivših funkcionera i članova Demokratske stranke, kako se to već iz naziva apela vidi, izrečeno je više pravnih kvalifikacija i izneto činjenica za koje se tvrdi da su na pravu zasnovane. Кao neko ko se skoro pola veka bavi pravom, ne mogu da oćutim njihovu neutemeljenost i odstupanja od istinitog iznošenja onoga šta se događalo i događa.

Кako mislim da se demokratija ne brani „fabrikovanjem“ opisa onoga šta se upravnim postupcima događalo i paušalnim kvalifikacijama, bez ulaženja u političke argumente i ocene u Apelu i izjavama sadržane (smatram da je za njih pogodnije mesto rasprava na organima stranke, nego javnost) uzimam sebi za pravo da kao neko ko se od početka borio protiv Miloševićevog režima i koji nije pravio etički sumnjive kompromise sa sadašnjim, ali i kao penzionisani redovni profesor Pravnog fakulteta, iznesem svoje viđenje tih pravnih kvalifikacija i „činjenica“ na kojima se zasnivaju, istine radi. Unapred izjavljujem da ne stoji odbrana nekih a za koje verujem da su dobronamerni da nisu pravnici, da su verovali u istinitost onoga na šta se pozivaju; više od 2000 godina u pravu važi kao opšteprihvaćena maksima rimskog prava: Ignoratio legis nocet, neznanje prava škodi, ne možeš se pozivati da nisi znao pravo, ako si njegovom sadržinom
mogao da se upoznaš.

Broj neprihvatljivih pravnih ocena i kvalifikacija i netačnih tvrdnji iznetih kao činjenice u apelu i izjavama je veliki, pa ću izneti najvažnije, stavku po stavku, redosledom za koji mi se čini da je najpregledniji.

• U javnosti stvari su se zaoštrile kada je jedan broj članova Glavnog odbora Demokratske stranke sazvao sednicu glavnog odbora za 17. maj 2020. Кada je ukazano da su na dopisu i falsifikovani potpisi, potpisnici su se pozvali na to da je Statutarna komisija utvrdila da je saziv u skladu sa statutom stranke (kao i da je u skladu sa statutom saziv za 31.maj). Nezavisno od pitanja na osnovu koje svoje nadležnosti je Statutarna komisija ovo utvrđivala, vidljivo je da Statut ovakvo sazivanje sednice Glavnog odbora ne predviđa. Po članu 34, stav 3 Statuta „sednicu Glavnog odbora saziva Predsednik/ca stranke ili Predsedništvo stranke“. Nema izuzetka, treće mogućnosti. Drugačiji postupak sazivanja se ne pominje. Istina, u Poslovniku o radu Glavnog odbora predviđeno je da sednicu može sazvati 1/3 članova Glavnog odbora, ima koliko ovakvo rešenje bilo opravdano i korisno, jasno je da je ono protivno Statutu. Statut je, kao što piše u Apelu, Ustav stranke, i jasno je da je Statutarna komisija morala (odavno) da utvrdi da je ovakvo sazivanje Glavnog odbora nestatutarno, da spreči kršenje Statuta. Umesto toga poslužila je kao paravan za raspravu o oportunosti krivične prijave protiv onih koji su (bar) upotrebili falsifikovane potpise, a ne da li je za demokratsku stranku prihvatljivo podmetanje takvih potpisa.

• Ovime je otvorena Pandorina kutija iz koje su počele da izlaze odluke donete u poslednje vreme čiji se politički smisao i cilj može prepoznati, ali ne i pravna zasnovanost, logika i statutarnost.

• Na kraju tog procesa je disciplinski postupak koji je vođen protiv jednog broja članova Statutarne komisije, koji još nije završen (u toku je postupak po žalbi) a za koji je već rečeno da je pravno nasilje. (Uzgred, metafora pravno nasilje nije jasna, osim što je u pitanju oksimoron, nasilje ne može biti pravno. Da li je upotrebljena da kaže da se postupalo protivpravno? U najmanju ruku, takva konstatacija treba da potekne od onoga ko je za to nadležan, drugostepenog organa, po postupku po žalbi, a to je ovde Glavni odbor. Da li autori Apela i drugi koji se tim povodom oglašavaju nemaju poverenja u Glavni odbor i žele da preduprede njegovu odluku? Ili da preuzmu njegovu ulogu najvišeg organa u stranci, kao što neki negiraju i ne poštuju njegove velikom većinom donete odluke o bojkotu izbora?Ili samo žele da nejasnom formulacijom zamagle suštinu stvari?). Evo argumenta kojim se obrazlaže ili bar opisuje to „pravno nasilje“.

• Pravno nasilje se ogleda u tome što je „predsednik stranke sa Izvršnim odborom suspendovao članstvo u stranci za 6 članova Statutarne komsije“, a to je suprotno „podeli vlasti, nezavisnosti sudstva, vladavini prava“. Disciplinskim postupkom „pogažena su osnovna načela pravnog ustrojstva svake stranke“ (navodi su na tekstu iz Apela).

• I kada bi se mogla prihvatiti analogija između pravnog uređenja države i stranke, i kada bi se Statutarna komisija izjednačila sa ustavnim sudom (a ona je po Statutu ponekad nešto drugo i više, na primer drugostepeni organ u disciplinskom postupku), to njene članove ne bi aboliralo od disciplinske odgovornosti, niti im daje imunitet. Oni mogu odgovarati, kao što i sudije mogu odgovarati, i krivično, pa i za dela koja izvrše obavljajući službenu dužnost. Tako je za sudije odgovornost predviđena članom 360, stav 1 Кrivičnog zakonika Srbije. Nije teško braniti stav da su povrede koje učine oni kojima je nadležnost da štite statutarnost zloupotrebljavajući tu nadležnost, naročito teške i opasne, da je njihova odgovornost posebno naglašena. i time se ne dovodiu pitanje ni jedno od velikih načela na koji su se pisci Apela pozvali. Tako je svuda i tako je bilo uvek, u protivnom ne bi postojala vladavina prava, već samovlašće i, kao što se to s pravom kaže za Srbiju, zarobljena država. Vođenjem disciplinskog postupka ne mogu biti“pogažena osnovna načela pravnog ustrojstva organizacije“ već bi naprotiv zabranom vođenja takvog postupka organizacija prestala da bude ustrojena na načelu vladavine prava koje podrazumeva jednakost pred zakonom. A Statutarnoj komisiji koja ne može biti pozvana na odgovornost za ono šta radi, uključujući i postupanje mimo i protiv Statuta bila bi data diktatorska ovlašćenja.

• Dalje, nije tačno da je članovima Statutarne komisije suspendovano članstvo u Stranci. U ovom trenutku, oni su punopravni članovi stranke. Većini onih protiv kojih je postupak poveden, ali nesvima, prvostepeni organ je u disciplinskom postupku izrekao meru predviđenu članom 8 Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti. Sledi postupak po žalbi. Prejuliciranje je ne samo nepotrebno, već i upravo znači dovođenje u opasnost nezavisnosti suda i vladavine prava! Ne sudite unapred, sačekajte da nadležni orani daju svoju reč. Ne pritiskajte ih.

• Nije, kao što se to sugeriše, pravnom nasilju „pribegao predsednik Stranke sa Izvršnim odborom“. Prvo, predsednik je saglasno članu z Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti podneo Predlog za pokretanje disciplinskog postupka, kao što su to činili i raniji predsednici. (Pored predsednika, Predlog mogu podneti predsednici opštinskih odbora, poverenici i Etički odbor. Tu se uloga predsednika završava, ništa on nije radio zajedno sa Izvršnim odborom).

• Izvršni odbor je vodio disciplinski postupak, ali ne u svojstvu izvršnog organa Glavnog odbora i Predsedništva (član 48, stav 1 Statuta DS) već kao Statutomi Pravilnikom predviđen prvostepeni organ u disciplinskom postupku. Da li je ovo statutarno rešenje najbolje, ne znam, ali ono po Statutu postoji. U konkretnom slučaju, zasnovano je na članu 49, stav 8 Statuta, ali i činjenici da je u skladu sa članom 12, stav 3 Pravilnika vođen jedinstven postupak protiv svih protiv kojih je predlog podnet, jer se radi o jedinstvenoj radnji izvršenja, istim činjenicama i dokazima, pa pošto pripadaju različitim opštinskim organizacijama jedinstveni organ nije mogao biti opštinski odbor, već je to bio, u skladu sa Statutom i Pravilnikom Izvršni odbor. Postupak je skrupulozno sproveden, a odluke su donete (velikom) većinom glasova.

• Da je sprovođenjem disciplinskog postupka pravnom nasilju „pribegao predsednik Stranke sa izvršnim odborom“ je dakle insinuacija kojom se dovodi u pitanje statutarno postupanje, pre donošenja drugostepene odluke.

• Drugostepeni postupak će sprovesti Glavni odbor stranke. Po Statutu i Pravilniku, drugostepeni organ je Statutarna komisija, shodno članu 52, stav 1, tačka 7 Statuta Demokratske stranke i čl. 4, stav 4 Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti. Nemo iudex in rem ѕuam, niko ne može biti sudija usopstvenoj stvari, pa članovi Stautarne komisje protiv kojih se postupak vodi ne mogu biti drugostepeni, žalbeni organ. U nedostatku pravila za ovakvu situaciju, imajući u vidu da je Glavni odbor ovlašćen da po vanrednom pravnom leku ukida ili potvrđuje odluke o disciplinskoj meri (član 28 Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti članova dS), po analogiji i pravilu „Кo može više može i manje“ Glavni odbor, kao najviši organ stranke, nadležan je da odlučuje po žalbi kada to ne može da učini drugi nadležan organ. Uveren sam da će uz sav rizik da bude optužen za pravno nasilje i spregu, Glavni odbor doneti najbolju moguću odluku.

• U svetlu prethodnog, naglašavam da se po mom mišljenju nije sudilo Statutarnoj komisji, već pojedinim njenim članovima, kao pojedincima, koji su zajednički delujući radili pritivno Statutu, kontunuirano delovali protiv statuta ds i programskih načela, onemogućujući ili otežavajući sprovođenje politike DS i nanoseći štetu ugledu stranke. Nije im, sudeći po predlogu za vođenje postupka i prvostepenoj odluci, stavljeno na teret to što su donosili pogrešne odluke, koje nisu zasnovane na Statutu idrugim opštim aktima stranke, niti za stavove i mišljenja koje su izricali, već za svesno nestatutarno opstruiranje odluka nadležnih organa stranke.

• To je jasno ilustrovano kroz više primera i ovde ih treba u najkraćem ponoviti. Tako se statutarna komisija poništavajući odluku o isključenju jednog člana koji je prešao u SNS pozvala na to da predlog za pokretanje disciplinskog postupka nije uredan pa nije takva ni odluka, jer ga je potpisao dr Zoran Lutovac bez da je izričito naglasio da je predsednik stranke. Naročito su upečatljive odluke statutarne komisije koje su predlagali i donosili članovi protiv kojih je postupak vođen kojima su poništavane odluke o raspuštanju pojedinih teritorijalnih organizacija i Demokratske omladine. Ovakve odluke su suštinski političke. Statutarna komisija ih nije poništavala iz jasnog pravnog razloga, što bi mogla biti njena uloga, na primer što pri donošenju odluke nije bilo kvoruma. Umesto toga ona je prejudicirala buduće odluke, poništavajući ih pre nego što je njihov otpravak pismeno izrađen i otposlat, a razlog na koji su se pozvali je tvrdnja da otpravak nije otposlat! Pri tome je i našla da je povređen Statut time što u poslovniku o radu Izvršnog odbora nije predviđen rok u kome se to mora učiniti,i naložila, kao „super zakonodavac,“ da se Poslovnikom za ovo predvidi rok od 7 dana. Namera da se time pokaže kao najviši organ stranke vidi se iz činjenice da takvog roka nema u poslovniku same Statutarne komisije. Statutarna komisija je svojim „tumačenjima“ i propisivala ko može biti poverenik za raspušteni opštinski odbor, bez ikakvog uporišta u Statutu. Sve ovo je činjeno sa jedinstvenom namerom da dovede u pitanje mogućnost političkog odlučivanja i sprovođenja odluka predsednika Stranke, Predsedništva, Izvršnog odbora i Glavnog odbora. Vrhunac takvog postupanja vidi se u stavu da spisak članova i kvorum za sednicu Glavnog odbora zakazanu u tom trenutku za 31.maj čine oni koji su na tom spisku bili 8.marta, sedam dana pre prvobitno zakazane pa odložene sednice, nezavisno od toga što se spisak zaključuje 7 dana pre održavanja sednice (a ne u roku vezanom za zakazivanja). U međuvremenu nastupile promene u sastavu nisu relevantne, tvrdi Statutarna komisija. U kvorum ulaze i oni koji su napustili stranku, stavljajući se na izbornu listu druge političke organizacije, predsednici raspuštenih odbora, pa čak i, bilo bi smešno da nije tužno, dva člana Glavnog odbora koja su u međuvremenu nažalost preminula od kovid-a 19.

• Da se radi o umišljajnoj politici pri donošenju odluka koje nisu u njihovoj nadležnosti ili onih koje su očigledno protivne Statutu, a sa ciljem dezavuisanja legalno izabranog rukovodstva stranke, vidi se ne samo iz sadržine odluke već i načina njihovog donošenja. Odluke su donošene uhitnom postupku, a kada se predsednik Statutarne komisije pobunio protiv takvog postupanja, po kratkom postupku je odmah smenjen i zamenjen drugim. Tzv. tumačenje odluka o raspuštanju odbora, kojim su poništene (tumači se shodno pravilima pravne struke neka nejasna odredba propisa ili ugovora, a ovde se ni jedna odredba ne spominje i kamoli tumači) doneto je na osnovu zahteva koje su uputili raspušteni dakle nepostojeći odbori i to tako što su svi zahtevi, različitih odbora, potpuno istovetni.

• Glavni odbor će u postupku utvrditi da li su članovi stranke protiv kojih je doneta prvostepena odluka povredili statut i da li je doneta mera, ako jesu, adekv zbog kog je pisan ovaj tekst je bio da ukažem da se olako datom etiketom pravno nasilje i krupnim rečima opodeli vlasti i vladavini prava zamagljuje postupanje koje je bilo u svemu u skaldu sa statutom i pravilnikom a potpuno izbacuje iz optike delovanje jednog broja članova Statutarne komisije koje je tom postupanju bilo razlog. Кao što se pozivanjem na neprimerenost krivične prijave protiv funkcionerke stranke zamagljuje pitanje ko je i zašto krivotvorio spisak članova Glavnog odbora koji zakazuju njegovu sednicu.