Mnogi Stari grad smatraju „opozicionim uporištem“, a Đorđe Miketić, nosilac liste „Srce grada“ koja će na lokalnim izborima nastupiti pod rednim brojem pet, smatra da je takav status neophodno očuvati kako već 22. juna „ne bismo bili nesrećni“. Ovaj diplomirani stomatolog i književnik u razgovoru za Nedeljnik objašnjava zašto je odlučio da se angažuje, koje su osnovne ideje ljudi koji su na listi „Srce grada“, šta misli o bojkotu i o događajima u Demokratskoj stranci.
Imali ste priliku da iz inostranstva, tokom školovanja, posmatrate izborni proces u Srbiji, izmešteni iz svakodnevnih događanja. Da li Vam je zbog toga opalo poverenje u njegovu regularnost ili je upravo to pomoglo da odlučite da se angažujete?
Ne podnosim reč apolitičnost jer prvo to ne postoji a drugo, taj mit o apolitičnosti kao uzvišenoj vrlini je zamka na koju smo naseli, ali je i posledica serije razočaranja i neuspeha koje smo kao društvo i individue doživeli. Apolitičnost je, u stvari, kada neko tuče ženu na ulici ili u stanu pored a ti ne uradiš ništa, kada je dete bolesno a ti samo sažaljivo cokneš i nastaviš svojim putem, kada te država vara, smanjuje penzije i plate a ti opet samo slegneš ramenima kao kakav rob, kada mahinacijama i lažnim ugovorima iseljavaju siromašnu porodicu iz tvoje ulice a ti srećan što nisi ti, kada tajkunov sin pregazi dete na pešačkom a ti nastaviš da gledaš njegov kanal i glasaš ko će da ostane u rijaliti svinjcu, kada novinare šikaniraju, batinaju, hapse i pale im kuće, a ti misliš, šta li mu je trebalo da ih izaziva… Ta apolitičnost je upravo to što nam je obezbedilo da danas najgori vladaju a najbolji idu iz zemlje ili se pak ovde gase pod teretom besmisla.
Jer, ako su ti skupe komunalije, ako bi da čuješ pametnu emisiju na nacionalnoj frekvenci, ako želiš da odeš u sud po pravdu ili da kupuješ kvalitetnu robu po realnoj ceni ili ako te, jednostavno, nervira korumpirani Fudbalski savez Srbije – ti si već uveliko političan.
Takođe, mislim da nije dovoljno da samo radimo svoj posao najbolje i najpoštenije što možemo, iako to možda predstavlja prvi korak ka izgradnji uređenog društva, već verujem da moramo i više od toga.
Tek u tom dodatnom angažmanu svih nas koji smo umorni od bitki za pravdu u našim mikrosvetovima, i uspemo naći snagu da dodatno pomognemo zajednici il komšiluku, svako po svom nahođenju, tek onda kreiramo mogući faktor promena. Iako smo umorni, moramo više.
Nema ko drugi.
Opišite ukratko redosled događaja koji su doveli do toga da postanete nosilac izborne liste broj 5…
Kao aktivista komšijske inicijative Pešaci nisu maratonci koja je nastala kao otpor sumanutom projektu zatvaranja ulica, getoizacije centra i ugrožavanja života Starograđana, pokrenuo sam neformalnu saradnju sa sličnim inicijativama koje deluju na nivou celog grada. Kada smo došli u situaciju da Stari grad lako može postati novi plen destruktivne gradske vlasti, nekolicina nas se aralmirala i organizovala da proba da svoju srčanu borbu za javno dobro sada sa ulica prenese u opštinski parlament. Ja sam se, iskreno, dvoumio da li je to moj put, ali licemerno bi bilo da pozivam ljude na angažman a sam nisam spreman za izlazak iz sopstvene „komfor zone“.
Mnogo se govorilo o neregularnostima prilikom prikupljanja potpisa. Kako je Vaša lista organizovala to prikupljanje?
Sa zadovoljstvom mogu reći da smo mi možda i jedina lista koja je potpise skupila na pošten način, uz sve opstrukcije koje su taj proces pratile. Manipulacija biračkim podacima i samim izbornim procesom nije od juče tu, mi smo mlada demokratija, veoma podložna uticajima interesnih grupa koje sam bit građanskog odlučivanja žele da obesmisle. I mi ćemo na ovom pitanju insistirati i zahtevati da se svi birači čije su nam potpise poništili izjasne za koga su lično dali svoj potpis. Tako ćemo, uz pomoć građana, utvrditi ko je zloupotrebio podatke građana protiv njihove slobodne volje.
Izlazite na čelu liste koju čine stranke Borisa Tadića i Sergeja Trifunovića koji su izašli na izbore, SDS na lokalne, a PSG i na republičke. Kakav je vaš stav o izboru između bojkota i izlaska na izbore?
Ja sam neko ko uvek glasa i nikada nije bio beli listić. Verujem da uvek moramo glasati, čak i kada nismo zadovoljniji ponudom. Jednostavno, ponuda će biti bolja samo onda kada se mi za to pobrinemo našim svakodnevnim angažmanom van pukog izbornog procesa. Kada budemo kontrolisali vlast i insistirali na njihovoj odgovornosti svakodnevno.
Iako sam imao dilemu da li na ove izbore treba izaći mislim da je izborni proces, koliko god bio nagrižen despotizmom i zanemaren našom nebrigom, jedini način da se stvari promene i još uvek jedini proces od koga se čak i ova vlast plaši.
Kako gledate na odluku Pokreta slobodnih građana da promeni odluku u vezi sa bojkotom?
Znam da su oni dugo promišljali da pristanu na bojkot jer u bojkot strategiji postoji puno manjkavosti, kao na primer pitanje bojkota lokalnih izbora, ali PSG nije želeo protiv većinskog stava opozicije. Ipak, u okolnosti su se promenile i jasno nam je da smo za samo dva meseca vanrednog stanja apsolutne vlasti, na ulicama imali duge cevi, hapšeni su novinari, ukinnuta skupština, a direktive su se donosile neustavnim uredbama kojima su vladali poput dekreta. Jednostavno, oni idu do one granice dokle im se dozvoli i to pristojan čovek teško može da razume. Jer on ima osećaj odgovornosti ili stida. Ali oni ne, te jedino što nam ostaje jeste da im ciljano oduzimamo te poluge moći za kojima toliko pene.
Koliko je važno da Stari grad bude „opoziciono uporište“ u budućnosti?
Stari grad je uvek bio „Pijemont“ opozicione ili tačnije demokratske ideje i Srpska napredna stranka je baš zbog toga, visoko na svojoj listi prioriteta zacrtala preuzimanje ove opštine. Pre svega kao simbol njihove nadmoći, iako ne uživaju veliku podršku glasača. Stoga, bojim se da će pribeći mnogim nedemokratskim metodama zarad ostvarenja toga cilja. Kako u samom izbornom procesu tako i posle njega. Videli smo već takve primere na Vračaru ili u Zaječaru. Biće vrlo zanimljivo pratiti koja lista i koji odbornici zaista stoje iza ideja koje promovišu tokom kampanje.
Sa druge strane, jedino velikim odzivom birača, našim obučenim kontrolorima i podrškom grđana listi Srce grada, mi kao beskompromisni i neukaljani aktivisti možemo stvoriti dovoljno veliki prostor da oni nikakvim postizbornim kombinatorikama i ucenama ne mogu prekrajati izbornu volju Starograđana.
Kakav je vaš stav o događajima u nekada najjačoj građanskoj opciji u Srbiji, o Demokratskoj stranci?
Posmatranje ovih, nažalost, repetitivnih događaja u demokratskoj stranci, najvećem rasadniku dobrih kadrova i generatoru krucijalnih društvenih promena, nama, posmatračima sa strane to sve deluje veoma tužno. Možda čak taj fenomen možemo uporediti sa raspadom Jugoslavije, jer utiče i na političku sadašnjost ali i na emotivnu, odnosno vrednosnu povezanost sa tim entitetom kao emancipatorskim pokušajem koji prevazilazi naš folklor. Stoga, ako moj apel uopšte išta znači, molim vas, spustite retoriku i razgovarajte.
Ovom društvu je neophodna jaka demokratska stranka, koja uzgaja i promoviše višeglasnost, polifoniju i kritičko mišljenje, a ne isključivost i netrpeljivost. To su odlike onih protiv kojih se borimo i koji su ceo svoj politički pa i lični kapital izgradili na kreativnom targetiranju „zlog Drugoga“. Samo dobrim primerima se možemo istrgnuti iz ovakve binarne, navijačke “pameti”.
Koje su osnovne ideje liste koju predvodite, za šta se zalažete? Mislite li da bi to u nekom trenutku moglo da dostigne i republički opseg?
Srce grada je starogradska lista na kojoj se nalaze ljudi koji su svojim aktivizmom i upornošću pokazali da im je grad u srcu. U isto vreme su profesionalno i lično ostvareni, a glavni motiv nam je da očuvamo i poboljšamo kvalitet života ljudi na Starom gradu.
Kontrolisaćemo institucije i zalagati se za Stari grad čistih ulica, obnovljenih trotoara, fasada i regulisanog odlaganja smeća; Stari grad sa parkovima i zelenilom, po kojem je nekada bio poznat; Uređena i dostupna parking mesta za sve naše komšije; Dostojanstven i kvalitetan život naših starijih komšija; Uređenje turističkog i ugostiteljskog haosa; Strogo kontrolisani budžet o kojem će odlučivati svi građani, po zakonu.
Zajedno sa angažovanim građanima, ostvarili smo nekoliko jako važnih pobeda u očuvanju kvaliteta života na Starom gradu. Beogradska tvrđava nije devastirana postavljanjem gondole. Park Vojvode Vuka je ostao park, a nije pretvoren u skver kako je bilo planirano. Vasina ulica i Trg Republike su još uvek prohodni za saobraćaj. Studentski park je sačuvan. Trolejbuski saobraćaj nije u potpunosti izmešten iz najužeg centra.
Ali, to je početak. Naš cilj je da ove pobede unesemo u institucije i tamo nastavimo borbu za veće građansko učešće u vršenju vlasti, a za to je potrebno da se svi uključimo. Pozivamo Starograđane da podrže našu listu Srce grada, broj 5. u ostvarivanju ovih vrednih programskih ciljeva, ali i da bude kontrolni faktor i našeg rada.
Naposletku, nije isključeno da ovo bude jedna pokazna vežba kako je moguće promeniti eksploatatorski sistem vlasti i urediti institucije da rade u interesu građana i javnog dobra.
Tagovi
