Alina Stahorska je jedna od 1.500 Ukrajinki koje su prošle godine rodile decu po narudžbi za strance. Ima 32 godine i živi u Harkovu. Ima svoja dva sina.
Prošlogodišnji porođaj je za nju bio treće uspešno surogat-majčinstvo. Prvi put je tako rodila dete za irski bračni par kade je imala 21. godinu. Potom je rodila po dete za parove iz Nemačke i Indije.
Za razliku od mnogih žena koje su na isti način rađale decu, ona za Dojče vele (DW) govori otvoreno o svemu, osim o visini honorara. Ali prema podacima iz drugih izvora, po trudnoći se plaća 15.000 evra.
„Prvi put sam bila vrlo mlada. Upravo sam se rastala od svog prvog muža, morala sam da ga ostavim. Ali nisam imala stan za mene i za moje prvo dete, koje je tada imalo tri i po godine. Najpre smo pola godine živeli kod moje bake. Za program surogat-majčinstva sam saznala iz jednog oglasa. Otišla sam u kliniku da me testiraju, bila sam tamo sa sinom. Čekao me u hodniku. Ponekad sam ga ostavljala kod bake“, počela je priču o Alina o tome kako je postala surogat majka.
Odluka o tome joj, kako kaže, nije teško pala.
„Nisam imala ni najmanju sumnju, jer sam znala zašto to radim. Naravno, plašila sam se. Mislila sam da me neće uzeti jer sam mlada. Ali sve je prošlo dobro i rodila sam dete. Posle i drugo i treće“, kaže ona.
Na konstatciju DW da klinike tvrde da surogat-majke žele da pomognu parovima bez dece, Aline je imala drugačiji odgovor.
„Iskreno rečeno, nisam tamo otišla kao Majka Tereza da pomognem parovima bez dece. U prvom planu mi je bio novac. To je istina. Do danas imam kontakt sa tim roditeljima i oni su veoma zahvalni. Raduje me da sam im pomogla. Ali ja sam imala moje sopstvene ciljeve“, kaže Alina.
Ona ne smatra da je to iskorišćavanje žena.
„Ako se neka žena odluči za to, onda zna zašto to čini. Meni je ponuđena izvesna suma i znala sam šta mogu da kupim za to. Ne vidim tu neko iskorišćavanje“, kaže Alina.
Na pitanje kako je potrošila novac, Alina je rekla: „Posle prvog surogat-majčinstva platila sam pola trosobnog stana, posle drugog pola dvosobnog stana. Kasnije sam oba prodala i kupila jednosoban stan, koji sam kasnije prodala. Sa novcem od trećeg deteta kupili smo kuću u Harkovu i dva automobila. Toliko novca za to vreme ne bih drukčije mogla da zaradim“.
Govoreći o iskustvima surogat-majčinstva, Alina je rekla da joj je prvi put bili teško, ali da je poučena tim iskustvom lakše podnela drugu i treću „surogat-trudnoću“.
„Prvi put je bilo teško. Imala sam trudničku mučninu, nisam imala gde da odem, a imala sam troipogodišnje dete. Samo sam sedela među svoja četiri zida. Drugi i treći put znala sam šta me čeka, pa mi je bilo lakše. Neprijatno je jedino što često mora da se ide u kliniku na ispitivanja i injekcije. Ne bojim se uzimanja krvi, ali se bojim injekcija. To su bili hormoni. Daju vam progesteron. Mora da se pazi na sebe i na ishranu. Možeš sve osim – seksa, pušenja i alkohola“, rekla je ona.
DW je pitao Alinu i kako je njen suprug podneo odluku o surogat-majčinstvu.
„U braku smo četiri godine. Poslednja trudnoća je bila u tom periodu. Moj muž je bio striktno protiv toga. Rekla sam mu da drukčije ne može. Kao varilac on ima neredovne prihode. Pošto imamo zajedničkog sina, ja ne mogu da radim. Ali stan mora da se plati, a mora nešto i da se jede. Kada sam obavila sve preglede i nisam odustala, pomirio se s tim. Teško mu je padalo što sam nosila tuđe dete. On bi želeo još jednu ćerku, ali ja ne želim dodatnu decu. I sa tim se pomirio. Sada ima automobil i dobro mu je“, kaže ona.
Drugih konfilikata, kaže, nije bilo.
„Nikako. Kada sam morala na ultrazvučno snimanje on me je vozio. Kada bih noću poželela ananas ili nar on bi mi to nabavio. Ponašao se kao da čekamo naše sopstveno dete“, priča Alin.
Na pitanje da li je trudnoća različita kada se nosi sopstveno deete ili „tuže“, Alin je rekla da je osećala razliku.
„Da, osećala sam da to nisu moja deca, ali sam bila pažljiva, kao što treba. Na primer, za vreme treće trudnoće kao surogat-majka dobila sam od oca deteta iz Indije snimljene indijske dečije pesmice sa njegovim glasom, kako bih to puštala detetu u stomaku. Moram da priznam da sam to radila jednom ili dva puta mesečno, a ne svakodnevno. A sa mojim sopstvenim detetom sam pričala, to je bilo potpuno drukčije. Prilikom surogat-trudnoće znaš da moraš da rodiš dete i onda je kraj. Pošteno govoreći, nisam imala osećanje ljubavi“, kaže ona.
Da li bi želela ponovo da bude surogat majka? Alina kaže da bi.
„Htela bih. Ako me uprkos mojim godinama i brojnim porođajima uzmu, spremna sam. Još samo ovaj put“, ispričala je ona, između ostalog, za DW.
Tagovi
