I dan-danas, skoro 80 godina od ove igre nemačke vojske traju podele u srpskom društvu o tome da li je Dragoljub Draža Mihailović izdajnik ili rodoljub.

Koliko god da postoji pisanog materijala bilo od strane njegovih protivnika ili od njegovih pristalica, o ovom revolucionaru postoji mnogo nepoznanica. Partizanske vlasti su mu sudile i presudile. Streljan je, a na kraju ipak rehabilitovan. Čak se ne zna ni gde leže njegovi posmrtni ostaci.

I nikada neki detalji o njegovom ratnom putu nisu do kraja razjašnjeni. Naročito ona često zanemarivana priča o tome kako su saveznici prvo voleli i kovali u zvezde „prvog gerilca Evrope“, a onda ga ostavili na nemilost ideološkim i ratnim protivnicima.

U tom kontekstu, bitan je januar 2017. godine kada su široj javnosti postale dostupne arhive američke Kancelarije za strategijske servise (OSS) koja je praktično preteča CIA. Formirana je ukazom Frenklina Ruzvelta 1939, i tokom Drugog svetskog rata je radila u okviru američkog Ministarstva rata. Kasnije su njihovi operativci i resursi u najvećem delu uključeni u formiranje CIA, 1947. godine. Operativci te agencije gledali su uživo kako se geostrateške, ratne igre prelivaju na „jugoslovenski haos“ i njegove glavne aktere: Josipa Broza Tita i generala Dragoljuba Mihailovića. I analiza tih dokumenata baca nešto drugačiju sliku od one javno raširene i poznate.

Odluka da saveznici u Drugom svetskom ratu podrže Tita i partizane, po svemu sudeći, rezultat je kampanje širenja lažnih vesti iza kojih je stajao sovjetski agent u centrali engleske obaveštajne službe, pokazuju objavljeni dokumenti CIA. Najviši zvaničnici SAD i Velike Britanije dobijali su izveštaje o tome da su partizani vodeći borci protiv nacista, dok snage pod komandom Draže Mihailovića sarađuju sa Nemcima. Mihailović i četnici su do 1943. godine bili najveći uživaoci savezničke pomoći, a onda se sve okrenulo na drugu stranu…

***

*Iz knjige Dušana Teleskovića “Dragoljub Draža Mihailović. Izdani saveznik: Đeneral u tajnom arhivu CIA”  koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 18. juna.

Nedeljnik čitaocima poklanja ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” nalaze se priče o Titu, Milanu Stojadinoviću, Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću, a uz Nedeljnik od 18. juna i knjiga o Draži Mihailoviću.

Komentar(1)

  1. Славко
    20. јун 2020. 18:05

    Имали су Енглези своје људе у оба штаба. Код Драже и код Тита. Нико њих нине могао насамарити. Па ето одлучили су како су одлучили.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.