„U odelu i cipelama će mi biti potrebno 35 sekundi da iz skupštinske sale izađem na ulicu“: Sergej Trifunović za Nedeljnik

Godinu dana opoziciona javnost ukrug postavlja dva pitanja: Šta posle bojkota i šta posle izbora. Izbori su u nedelju, možda je vreme za odgovor. Kako se Pokret slobodnih građana nakon brojnih „vi to ne možete“ komentara ipak našao na glasačkom listiću pod brojem 14, red je da ja kao nosilac liste odgovorim na pitanje „Šta posle izbora“. Odgovor je jednostavan – isto što i nakon bojkota, samo uz mogućnost borbe na još jednom koloseku. U odelu i cipelama će mi biti potrebno 35 sekundi da iz skupštinske sale izađem na ulicu.

Ukoliko se usvoji predlog Dragana Đilasa o formiranju paralelnog parlamenta, nemam nikakav problem, pa ni sujetu, da u Skupštini zastupam i stavove koji se tu utvrde. Zašto onda ulazimo u Narodnu skupštinu? Zato što Skupština mora biti narodna, a ne Majina. Zato što ću učiniti sve ne bi li im preseo svaki dinar koji ukradu. Zato što Srbija treba da upozna nove ljude poput Natana Albaharija, a ne Nenada Čanka. Zato što će nakon izbora evroparlamentarci kontrolisati rad Narodne skupštine i zato što ćemo svaku, pa i najmanju nepravilnost zabeležiti i biti relevantan sagovornik.

„I šta ćete vi sa 15 poslanika da radite u Skupštini?“, drugo najčešće postavljano pitanje. Za početak ćemo na dnevni red da vratimo usvajanje Aleksinog zakona i zakona o lečenju teško bolesne dece u inostranstvu iz sredstava budžeta. Nije normalno društvo u kome deca u tišini trpe nasilje, a ministar komentariše kako jednom od njih na čelu piše „muči me“. Nije normalno društvo u kome država otpiše bolesno dete, a ministar zdravlja se sa bolesnom decom svađa pred kamerama. I neću da pristanem da to postane normalno ili da to ne može da se promeni. Vratićemo te zakone na dnevni red i učinićemo sve, apsolutno sve, da oni budu usvojeni. I to ne govorim napamet, bez plana kako da to sprovedemo, samo ne želim drugoj strani da nacrtam sve naše buduće korake.

Takođe ćemo se boriti za oduzimanje poslaničkog imuniteta svima koji seksualno uznemiravaju i zlostavljaju koleginice. Ako Vojislav Šešelj nekoj ženi u Skupštini kaže da je „ustaška kurva“, onda on više ne sme da bude narodni poslanik. Jedno je biti fizičko lice Vojislav Šešelj, a sasvim drugo je biti predstavnik naroda. Imajući u vidu da će najmanje 40% poslanika biti žene, zanima me kako će odbiti ovaj predlog. Ja verujem da neće.

Nisam stručnjak za ekonomiju, ali svi relevantni ekonomisti tvrde da će nas na jesen zahvatiti talas ozbiljne ekonomske krize. Možda ću nekoga razočarati, ali ja neću spasti Srbiju od te krize. Ali ću učiniti sve, a to već i činim, da svojim delovanjem otvorim prostor onima koji to mnogo bolje znaju, poput naših kandidata i budućih poslanika Gorana Kovačevića, Janka Balandžića, profesora Dušana Dobromirova. Naravno da nikada neće prihvatiti naše predloge, ali ne bi bio prvi put da preuzmu naše ideje i onda ih upakuju i usvoje kao svoje.

Uostalom, možda je tako i bolje nego da sprovode samo ono što su ih naučili na ubrzanom kursu sticanja kvazi doktorskih titula.