Bivši zvaničnici SAD, Nikolas Berns i Frenk Vizner, ocenili su da administracija američkog predsednika Donalda Trampa treba da razmotri pristup „rešavanju kosovskog pitanja“, navodeći da bi dosadašnji stav Bele kuće mogao da nanese dodatnu štetu nestabilnom Balkanu.
Berns, američki državni podsekretar za politička pitanja od 2005. do 2008, i Vizner, član administracije predsednika Džordža Buša mlađeg, naveli su u tekstu za Vašington post da je najavljeni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Beloj kući oduvek bio loša ideja.
Tači je juče otkazao učešće na tom sastanku odmah nakon što je Tužilaštvo suda za zločine OVK u Hagu objavilo predlog optužnice protiv njega. Umesto Tačija, na sastanak s Vučićem u Vašingtonu trebalo je da putuje Avdulah Hoti, ali je jutros i on otkazao put za SAD.
Berns, profesor Univerziteta Harvard i savetnik u izbornom štabu predsedničkog kandidata demokrata Džozefa Bajdena i Vizner, savetnik u advokatskoj firmi Skvajer Peton Bogs, ocenjuju da se Trampova administracija nadala da će podstaći dva lidera „da ostave po strani mnoge pravne i političke razlike i da počnu da se kreću ka uzjamnom priznavanju“.
„Trampov tim navodi da će upumpavanje međunarodnih privatnih investicija obezbediti osnovu za eventualno rešenje. Ovo je velika kocka administracije koja je u prethodne tri i po godine pokazala slabo interesovanje za Evropu, da ne govorimo o Balkanu“, piše u tekstu.
Bivše američke diplomate navode da u vezi s Trampovim planom postoji „nekoliko potencijalnih problema“ i da bi optužnica protiv Tačija trebalo da bude „dodatni razlog za američku administraciju da razmotri pristup pregovorima Srbije i Kosova“.
„Pre svega, Tramp je na Kosovu radije sprovodio solo diplomatsku kampanju umesto rada u tandemu s Evropskom unijom, uključujući velike saveznike Nemačku i Francusku. SAD i EU, prvi put u dve decenije, vode odvojene i često suprotstavljene kampanje za pregovore, zbunjujući i Srbe i Kosovare. Ovo preti da uspori napredak ka sporazumu“, ocenjuju Berns i Vizner.
Dodaju da su SAD znatno manje ekonomski prisutne u regionu od EU, čija je ekonomska pomoć potrebna siromašnim balkanskim zemljama koje teže članstvu u Uniji.
„Gurajući EU u stranu, Trampov riskantan diplomatski potez zapravo smanjuje verovatnoću uspešnog ishoda. Teško je ne sumnjati da je jedan od Trampovih motiva inat, s obzirom na njegov otvoreni i sramotni prezir prema nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, kao i njegovu sklonost, jedinstvenu među modernim američkim predsednicima, da odbija blisku saradnju s evropskim saveznicima po gotovo bilo kom pitanju“, navode Berns i Vizner.
U tekstu se navodi i da je Balkan „groblje riskantnih diplomatskih poteza“ i da „mnogi u regionu sumnjaju da su Tramp i njegovi izaslanici učinili dovoljno za nešto znatno veće od fotografisanja u Beloj kući“.
„Sumnjamo da je pravi motiv Trampa da izdejstvuje važan, ali kratkotrajan sporazum, kako bi ojačao svoja tanka spoljnopolitička dostignuća pre izbora 3. novembra. Postoji bojazan da bi Tramp na kraju mogao da izvrši pritisak na Kosovo da učini teritorijalne ustupke Srbiji koji bi bili potencijalno zapaljivi presedan u nestabilnom regionu Balkana“, navode bivši zvaničnici SAD.
Dodaju da „sumnjaju u mudrost i potencijalni uspeh takvog jednostranog pristupa“ i podsećaju da su tri Trampova prethodnika, Bil Klinton, Džordž Buš mlađi i Barak Obama, polazili od zajedničke pretpostavke da balkanske zemlje treba da budu bezbedne u svojim granicama i vezane i za NATO i EU radi njihove buduće bezbednosti i prosperiteta.
„SAD su se uvek protivile teritorijalnim korekcijama zbog straha od izbijanja sukoba, a naročito su se protivile ‘Velikoj Albaniji’, priznajući da bi njeno stvaranje izazvalo sukob sa Srbijom i drugima. Pritisak na Kosovo i Srbiju da prekroje međusobne granice opasan je presedan koji bi mogao da naruši odnose Severne Makedonije i Grčke i da uništi teško postignuti Dejtonski mirovni sporazum“, navode Berns i Vizner.
SAD su bile dobar prijatelj Prištini od američke intervencije sa NATO saveznicima „radi sprečavanja masakra kosovskih etničkih Albanaca od srpske vojske 1999. godine“, navode Berns i Vizner i dodaju da su „otvoreni pritisak Trampove administracije na kosovske lidere prethodnih meseci i njen umereniji stav prema autoritarnoj vladi Srbije izrazito nekonzistentni s prijateljstvom“ i da su „oslabili krhke kosovske institucije“.
„Pametniji potez Trampa bio bi da udruži snage s Evropljanima, Kosovarima i Srbima radi dogovora o merama koje će povećati ulaganja u infrastrukturu regiona i smanjiti prepreke trgovini i mobilnosti. Zapadni Balkan treba da bude povezan s Evropom i da dobije ekonomski okvir koji će njegovim stanovnicima ponuditi bolju budućnost. Bez ozbiljne pažnje na ekonomske uslove u regionu, budućnost će biti ugrožena odlaskom mladih ljudi“, navode u tekstu.
Berns i Vizner navode da su ciljevi SAD „još važniji sada kada Rusija i Kina nastoje da podele Evropu i da steknu prednost nad Evropom i SAD na Balkanu“ i dodaju da je podrška Vašingtona snažnom, aktivnom prisustvu NATO u regionu najbolja investicija u obezbeđenje mira.
Nekadašnje američke diplomate ocenjuju da bi pretnja Trampove administracije da će povući američke snage iz misije NATO na Kosovu i Metohiji takođe bila velika greška.
„Na Balkanu ne postoje ‘brze popravke’ za predsednika čvrsto usmerenog na taj brend diplomatije. Tramp bi trebalo da prilagodi svoj kurs, umanji ambicije i postavi temelje za opreznu, strpljivu američku strategiju pre nego što nanese dodatnu štetu krhkom Balkanu i našem već oslabljenom kredibilitetu u Evropi“, zaključuju Berns i Vizner.
(Beta)
Tagovi
