Vraćanje suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije na početak „bio bi dokaz da se suđenje vodi radi suđenja i međunarodne javnosti, a ne kako bi se osudile ubice vodećeg novinara“, ocenio je danas za Udruženje novinara Srbije (UNS) glavni urednik „Nedeljnika“ Veljko Lalić, uoči sednice Apelacionog suda na kojoj će se odlučivati o prvostepenoj presudi za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“.
Pravda za ubistvo Slavka Ćuruvije je na pola puta. Prvostepenom presudom za ovaj zločin, koja je doneta u aprilu prošle godine, četvorica pripadnika Resora državne bezbednosti osuđena su na ukupno 100 godina zatvora. Apelacioni sud će o ovoj presudi 7. jula, na koju su se žalili advokati osuđenih, ali i tužilaštvo, početi proces donošenja odluke.
Prema prvoj presudi za ubistvo novinara u Srbiji osuđen je nekadašnji vrh Državne bezbednosti – Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, a kao N.N. lica označena su nalogodavac i direktni izvršilac. Miroslavu Kuraku suđeno je u odsustvu, a on je i dalje u bekstvu od pravde.
Urednik „Nedeljnika“ za UNS kaže da mogućnost da se gotovo četvorogodišnje suđenje poništi i vrati na početak, vidi kao „realnu“, s obzirom na to da je „na čitanju presude bilo jasno da je kao neposredni ubica označeno N.N. lice, kao i da se nikada nije pričalo o nalogodavcima ovog monstruoznog zločina“.
Smatra da je sud „nedvosmisleno utvrdio odgovornost optuženih“ i da bi vraćanje suđenja na početak „bio dokaz da se suđenje vodi radi suđenja i međunarodne javnosti, a ne kako bi se osudile ubice vodećeg novinara“.
Na pitanje da li je optimista da će tužilaštvo imati snage da pronađe ko je pucao, a ko naručio ovo ubistvo i privede pravdi Kuraka, Lalić ističe da za njega nije najvažnije ko je povukao oroz, već da se utvrdi ko je naručio ubistvo.
„Svima je jasno da šef Državne bezbednosti Rade Marković nije poludeo u jednom trenutku i odlučio da likvidira vodećeg nezavisnog novinara u zemlji, već da je tako nešto morala da mu naredi Mirjana Marković, koja je njega postavila na to mesto, ili Slobodan Milošević. A to mu dođe na isto“, objašnjava urednik „Nedeljnika“.
Prema mišljenju Lalića „za suočavanje sa zločinima iz devedesetih i strašnom hipotekom koju do danas zbog toga nosi ovaj narod, propuštena je šansa da se Radomiru Markoviću ponudi status svedoka saradnika, neko sigurno mesto ko zna gde, kako bi do kraja objasnio zločinački režim koji je tada funkcionisao“.
„Imao sam predlog da se njegovo svedočenje prenosi odmah posle dnevnika RTS-a, i to nekoliko dana, jer mislim da bismo tek tada shvatili razmere ludila u kojem smo se nalazili i koje će lako moći da se ponovo, ukoliko se ne obračunamo do kraja sa njim“, kaže za UNS Lalić.
Podsetimo, od 2017. godine Radonjić i Romić su u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine bili u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu. Odbijena je žalba tužilaštva, posle presude za ubistvo Ćuruvije, da im se odredi zatvorska kazna, uz obrazloženje da kućni pritvor nisu zloupotrebili, kao i da se terete za krivično delo iz 1999. godine.
O načinu na koji konačnu presudu čekaju Radonjić i Romić Lalić za UNS odgovara: „Baš sam juče gledao film o seksualnom uznemiravanju lekara gimnastičkog tima SAD. I taj slučaj se godinama zataškavao, ali kada je došlo do suda i dokaza taj čovek je osuđen pred TV kamerama na dva puta po 60 godina zatvora. I to je važna poruka koju bi morao da pošalje i naš sud“.
Na pitanje da li potvrđivanje presude za ubistvo Ćuruvije predstavlja prvi korak u kraju nekažnjivosti za zločine nad novinarima u Srbiji, urednik „Nedeljnika“ kaže da je „samo prvi“, a da se „drugi nikada neće desiti“.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo, u današnjoj Svetogorskoj ulici u Beograda. Do ključnog napretka u istrazi njegovog ubistva došlo je zahvaljujući dugogodišnjoj upornosti novinara i Slavkove porodice, a pre svega formiranjem Komisije za istraživanje ubistva novinara. Optužnica je podignuta tek 2014. godine.
Suđenje je počelo 1. juna 2015. godine. Proces su pratile kontroverze u vezi sa odbacivanjem pojedinih dokaza i svedoka.