Preko 30 miliona Poljaka na biralištima ili na daljinu poštom bira danas novog predsednika Poljske, medju 11 kandidata nakon odlaganja od mesec i po dana.
Prema predizbornim anketama izbori su presudni izbor izmedju dva lica Poljske – konzervativne, zbog reformi pravosudja i medija u sukobu sa Evropskom unijom, sa osloncem na SAD oličene u sadašnjem predsedniku Andžeju Dudi (48) i liberalne, proevropske čije lice je Rafal Tšaskovski (48), gradonačelnik Varšave iz najjače opozicione stranke – Gradjanske platforme.
Žestoka kampanja se zbog pandemije Kovid-19 otegla na gotovo pola godine, jer je vladajuća stranka pokušala sve da se izbori održe 10. maja u jeku epidemije i restrikcija, kada je njen kandidat Andžej Duda imao sve šanse da pobedi u prvom krugu, dok su pandemija i ekonomske posledice restrikcija smanjile podršku kandidatu vladajuće stranke sa 60 na sadašnjih oko 40 odsto.
Forsiranje izbora što pre, uprkos apelima uticajne Poljske katoličke crkve da bi teranje Poljaka na birališta u jeku epidemije značilo da se političari igraju njihovim životima i zdravljem, i lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski i premijer Mateuš Moravjecki i sam kandidat, predsednik Duda pravdaju potrebom da u vreme krize ceo državni vrh bude isključivo iz jedne političke stranke, jer bi predsednik iz redova opozicije značio za Poljsku haos.
„Šta bi bilo? Paraliza. Paraliza koja bi za gradjane značila da nema pomoći ili da je pomoć ograničena. Predsednik koji saradjuje sa vladom to je nužni uslov da se dela efikasno. Štit protiv krize je od početka zamišljen elastično, uzimali smo u obzir dalju razradu i prilagodjavanje novim okolnostima i potrebama“, kazao je tokom kampanje premijer Moravjecki u intervjuu za provladin nedeljnik Gazeta polska.
Zahvaljujući protestima opozicije i pobuni lidera manje stranke u vladajućoj kolaiciji Ujedinjena desnica, izbori 10. maja ipak nisu održani, odnosno jesu, ali kao fantomski jer birališta nisu otvorena i nije se glasalo, a opozicija je iskoristila šansu da posle toga promeni kandidata na popularnog liberalnog gradonačelnika Varšave, Rafala Tšaskovskog.
Sve predizborne ankete očekuju da će izbore rešiti nakon još žešće kampanje tek drugi krug 12. jula u koji po svim anketama ulaze Duda i Tšaskovski, a da je sasvim neizvesno koji od njih dvojice će osvojiti mandat.
Jedini predsednik Poljske kome je pošlo za rukom da bude izabran ponovo i u prvom krugu bio je 2000. godine tadašnji predsednik Aleksandar Kvašnjevski, a istoričar Tomaš Nalenč ističe da je recept za reizbor i pobedu u prvom krugu to da se kandidat drži što dalje od stranke čiji je kandidat.
U završnici kampanje kandidat konzervativaca predsednik Duda dobio je neočekivano javnu podršku američkog predsednika Donalda Trampa koji ga je primio u Beloj kući samo četiri dana pred izbore, a završnicu je obeležio i govor mržnje protiv LGBT manjina kada je predsednik Duda kazao da to nisu ljudi već ideologija.
„Danas našoj deci pokušavaju da nametnu ideologiju, potpuno novu. To je neoboljševizam. Pokušavaju da nas ubede da su to ljudi, a to je jednostavno ideologija. Ako iko sumnja da li je to ideologija, neka pogleda istoriju i vidi kako je na svetu izgledalo formiranje pokreta LGBT“, kazao je na jednom od predizbornih mitinga predsednik Andžej Duda.
Rafal Tšaskovski u završnici kampanje nastojao je da se predstavi kao predsednik koji će pokušati da zatrpa rovove političkih podela koje su iskopali Poljaci i da će stajati na straži Ustava, demokratskih vrednosti i pravne države uz proveropsku orijentaciju na EU.
Na izborima se očekuje velika izlaznost, neke ankete pokazuju da čak 80 odsto birača navodi da će izaći na izbore, budući da ljudi u karantinu zbog virusa korona i svako ko zazire da izadje na birališta može da svoj glas pošalje poštom.
Prve procene ishoda ovog prvog kruga predsedničkih izbora na osnovu anketa na biralištima biće poznate večeras, a konačne rezultate Državna izborna komisija saopštiće u ponedeljak uveče.
(Beta/AP)
Tagovi
