Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu
Kada se u Srbiji povede razgovor o potencijalima i izazovima poljoprivrede, često kažemo da bismo mogli da „hranimo čitavu Evropu“. Međutim, najveće svetsko tržište, koje nam je na dohvat ruke, sve više traži zdravu, svežu i sledljivu hranu, ima dinamične potrošače i trendove koje mi, sa trenutnim kapacitetima, slabo pratimo. Delom je to zbog veće otvorenosti drugih tržišta koja nameću lakše standarde za našu robu, a delom i zbog same strukture naše poljoprivrede. Mada je njen udeo u našem BDP-u visok (7-8%), proizvodnja je pretežno još uvek tradicionalna, te nam je i izvoz sačinjen uglavnom od robe niže vrednosti. Takav, nedovoljno modernizovan poljoprivredni sektor već sada nailazi na probleme poput klimatskih promena, nedostatka radne snage, depopulacije ruralnih krajeva, itd. Slični problemi postoje i u drugim državama regiona, a često su slična i predložena rešenja – diversifikacija tržišta, specijalizacija, investicije u napredne tehnologije, promocija intenzivne poljoprivrede i cirkularnih proizvodnih procesa, oživljavanje kooperativa, itd.
Ono što uglavnom nedostaje u navedenim strategijama je identifikacija nosilaca samih promena. Pored jakog i efikasnog privatnog sektora, to bi pre svega trebalo da su mladi. Nažalost, mladi u Srbiji sve manje vide budućnost u poljoprivrednom sektoru. Svake godine se suočavamo sa zatvaranjem srednjih poljoprivrednih škola i progresivno manjem broju brucoša na fakultetima. Uzroci ovog trenda su urbanizacija i izvesnije karijere u drugim sektorima, ali i emigracija. Istina je, međutim, da nije mnogo toga urađeno da se ovaj trend preokrene.
Postoji mnogo načina da se mladi u Srbiji uključe u poljoprivredu i ne svode se svi na „njivu i motiku“. Pored IKT sektora koji, očekivano, već ima upliv (precizna poljoprivreda, sistem sledljivosti i organizacije posla, automatizacija, itd), bitne prilike za preduzetničke poduhvate i inovacije su i u logistici, trgovini, organizaciji posla, dodavanju vrednosti proizvodima, urbanoj poljoprivredi, marketingu… Naravno, ne treba zaboraviti ni samu proizvodnju, u kojoj mladi mogu da budu primer priželjkivane promene u svojim sredinama. Dobri primeri su svuda oko nas, ali da bi se taj trend omasovio, mora postojati saradnja nadležnih ministarstava, akademskih institucija i privatnog sektora na ciljanim projektima. Globalnih primera je dosta, a modeli postoje i u drugim sektorima srpske ekonomije, pitanje je samo: ko će ih, i kada, prvi preslikati na poljoprivredu?
Projekat koji vodim (www.konkurentno.rs) već tri godine podržava pomenute aktivnosti i povezuje tržišne igrače o kojima govorimo. Radimo na unapređenju šansi za izvoz, usvajanju novih tehnologija, pospešivanju preduzetništva, povezivanju akademskog i privatnog sektora, promociji domaće hrane u zemlji i inostranstvu (od učešća naših proizvođača na svetski relevantnim sajmovima, do organizacija internacionalnih sajmova u Srbiji)…ali, sve to je samo mali deo posla pred nama. Iskustvo mi govori da srpska poljoprivreda već ima potencijal, znanje i talenat potreban za promenu, ali da bi se ona dogodila na nivou sektora, neophodno je da svi prepoznamo tu potrebu i damo joj strateški značaj.
