„Da li je bitkoin došao prebrzo? Pogrešili smo, pametni znaju da kriptovalute nisu spremne“

SAN FRANCISKO – Pol Čau bio je jedan od zaluđenika bitkoinom koji je mislio da će velike institucije sa Volstrita postati ozbiljni ulagači u kriptovalutu.

On je i sam došao sa jednog od takvih mesta, iz Goldman Saksa, i pokrenuo menjačnicu za kriptovalute pod imenom „LedgerX“.

Ali nakon što je bitkoin protekle godine doživeo krah, Čau uviđa da je malo kompanija koje su se zapravo ozbiljno pozabavile ovom kriptovalutom kako su prvobitno planirale.

„Početni plan je definitivno podrazumevao da institucije budu značajan deo na ovom tržištu“, kaže on. „Ali smo pogrešili.“

Goldman Saks je saopštio da otvara berzu bitkoina za klijente. Godinu dana kasnije broj zainteresovanih klijenata i dalje je bio premali, te je kompanija odložila otvaranje menjačnice za kriptovalute koju je najavila prošle godine.

Industrija kriptovaluta pretrpela je snažan udarac kada je protekle godine cena jednog bitkoina sa skoro 20.000 dolara pala na samo 4.000. Početkom maja cena je porasla na nešto iznad 5.300.

Neki entuzijasti nadali su se da će im ulazak institucija sa Volstrita na tržište dati legitimitet, ali njihove muke fino ilustruju poteškoće sa kojima se bitkoin suočava na svom putu sa periferije interneta do mejnstrima.

„Pametni znaju da kriptovalute nisu spremne“, kaže Sijaran Marej, trgovac kriptovalutama iz Londona.

Marej je pokušao da osnuje investicioni fond koji se fokusira na digitalne tokene, ali je otkrio da je investitore odbijala činjenica da je valuta tehnološka stvar. „Kada se upoznaju sa detaljima, preplaše se“, kaže Marej.

Marej, poput mnogih koji veruju u kriptovalute, vrlo se čvrsto drži stava da tekući problemi ne predstavljaju smrtonosni udarac za bitkoin i tehnologiju koja uz njega ide. Čau je, na primer, aplicirao za dozvolu da pokrene trgovanje kriptovalutama za male investitore.

Velike kompanije nisu u potpunosti odustale. Goldman i Intercontinental Exchange nastavljaju da trguju kriptovalutama. U Silicijumskoj dolini, Džek Dorsi, osnivač Tvitera, prošlog meseca je saopštio da planira da zaposli troje ili četvoro developera za bitkoin. On je tehnologiju iza kriptovalute uporedio sa počecima interneta, u smislu da imaju slične probleme, ali i jednako veliki potencijal.

Bitkoin je struktuiran tako da je teško da bude stabilan i pod kontrolom. Svi bitkoini nalaze se na decentralizovanom „blockchain-u“ nad kojim nijedna institucija nema kontrolu.

Mnogi, takođe, smatraju da, da bi se bitkoinom pozabavili veliki investitori, njima je potrebno da zapravo kupe i imaju u posedstvu prave bitkoine.

Intercontinental Exchange takođe je prošle jeseni najavio da će otvoriti menjačnicu za kriptovalute, „Bakkt“, koja bi omogućila investitorima da u rukama drže bitkoine koje kupe.

Goldman Saks je saopštio slično.

Sve je, ipak, i dalje u domenu imaginacije, pošto zakonodavstvo ne uspeva da utvrdi na koji će način institucije čuvati bitkoine.

Za tradicionalne investicije poput deonica postoje ustanovljeni metodi obezbeđivanja korisničkih naloga. Ali način na koji je bitkoin osmišljen znači da ukoliko jedan bitkoin bude ukraden iz bitkoin novčanika, gde se tokeni skladište, veoma je teško povratiti ga. Entuzijasti navode da je originalna kriptovaluta korisna kao mesto za čuvanje sredstava izvan kontrole bilo koje vlade ili institucije, praktično poput digitalne verzije zlata. Ali taj narativ je doveden u pitanje pošto vrednost bitkoina neprestano varira.

„Mislim da će morati da prođu godine i godine pre nego što bitkoin bude spreman za upotrebu“, kaže Marej.

*Tekst pročitajte iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 16. maja.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

“Gorki su lešnici koje jedemo” – Priča o farmama lešnika u Turskoj na kojima pretežno rade izbeglice iz Sirije nadajući se dobroj zaradi, dok jedva uspevaju da prežive, a često bivaju i prevareni za novac.

Bake koje su udahnule život jednoj školi – Kada nema dovoljno đaka prvaka, u školu se upisuju, ni manje ni više nego – bake! Škola u Južnoj Koreji odlučila je da, kako bi seoska škola mogla da opstane, u prvi razred upiše starije žene koje nisu imale priliku da se školuju.

Lekari na čelu revolucije u Sudanu – Borbu protiv režima bivšeg sudanskog predsednika Omara Hasana el Bašira pokrenuli su lekari; pružaju pomoć ranjenim demonstrantima, a neprestano su na meti vladinih bezbedonosnih snaga.

Kako su “dobročinitelji” postali negativci u Italiji Matea Salvinija – Reč buonistasa usana lidera antiimigantski nastrojene partije Lige i najmoćnijeg italijanskog političara postala je oružje. U tekstu Džejsona Horovica čitajte o načinu na koji je “dobročinitelj” u rečniku desničara postala pogrdna reč, kao “licemer” i “rasista”.

Mračna strana brazilskog fudbala – Priča o 15-godišnjem Kristijanu Esmeriju koji je stradao u požaru na fudbalskoj akademiji tek je delić priče o uslovima u kojima brazilski dečaci žive i treniraju, sanjajući da postanu Nejmar, Fereira ili Ronaldo.

“Bake protiv desnice” – Austrijske bake rešile su da preuzmu stvari u svoje ruke i bore se protiv populizma; grupa starijih žena u Beču izašla je na ulice da brani demokratiju, a novi članovi se pridružuju iz cele Evrope.

Da li EU preteruje u borbi sa tehnološkim gigantima – Evropa opravdava svoju reputaciju psa čuvara građana od tehnoloških giganata, ali da li je nastojanje EU da reguliše internet platforme pretnja po slobodu govora?

Ventilator koji može da spasi planetu – Jedna kanadska kompanija tvrdi da je pronašla način da atmosferu prečisti od ugljen-dioksida koji zagreva planetu. Da li je reč o ambicioznom, ali izvodljivom projektu ili o prevari?

Prisluškivanje mozga – Naučnici razvijaju sistem koji će dešifrovati poruke mozga i omogućiti ljudima koji su izgubili moć govora da komuniciraju putem virtuelnog glasa, a da ne moraju da pomere nijedan jedini mišić.

“Nemogući burger” – Čitav svet, a naročito industrija brze hrane, bruji o novom “whopperu” poznatog lanca Burger King – burger u kojem se, umesto govedine, nalazi veštačko meso.

Borba sa negativnim osećanjima uz video-igre – Uvreženi stav da su video-igre glavni krivci za agresiju i nasilje kod konzumenata sada dobija alternativu: uz video-igre moguće je prevazići depresiju, važno je odabrati prave.

Čitajte i priču o pionirki filma Alis Gi Blaše, zašto ne treba kupovati namirnice umotane u plastiku, ko je čovek koji je ubio Don Kihota, čime se sada bavi autorka bestselera “Pedeset nijansi sive”, šta donosi film o jednom nastupu Arete Frenklin, ali i kolumne Rodžera Koena o oživljavanju fašizma i Pola Krugmana o “jednom procentu” najbogatijih.

© 2019 The New York Times