Vladavina prava predstavlja jednu od temeljnih vrednosti na kojima se zasniva Evropska unija (EU) i ključna je za proces njenog proširenja. Srbija je još 2016. godine u pristupnim pregovorima sa EU otvorila poglavlja 23 i 24 koja podrazumevaju reforme koje se odnose na vladavinu prava.
Međutim, nedavno je osvanula vest da na sednici Saveta EU nije postignut konsenzus članica EU za otvaranje Poglavlja 2 (slobode kretanja radnika) u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Neformalno je objavljeno da neke od država članica EU nisu dale saglasnost za otvaranje novog poglavlja sa obrazloženjem da Srbija na osnovu poslednjeg izveštaja Evropske komisije (EK) nije ostvarila adekvatan napredak u reformama vladavine prava. Izvesno je da je na ovakvu odluku pojedinih zemalja članica uticao Polugodišnji izveštaj EK o pregledu stanja u poglavljima 23 i 24 iz novembra 2019. godine kojim je ocenjeno da je Srbija ostvarila ograničen napredak u reformama u oblastima pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Predstavnici EU u Srbiji su u više navrata javno napominjali da je vladavina prava u Srbiji prioritet i da ekonomski napredak zemlje zavisi od nje. I zaista, vladavina prava i jak pravni sistem smatraju se preduslovom za održivi razvoj i privlačenje stranih investicija. „Slaba“ vladavina prava ograničava kapacitet države za privlačenje stranih investicija zbog nedovoljne pravne sigurnosti i otežava investitorima procenu potencijalnih rizika i benefita. Takođe, nedostaci u oblasti vladavine prava i pravične konkurencije generalno sputavaju razvoj privatnog sektora, a samim tim i celokupan ekonomski razvoj zemlje.
Ostaje da se vidi da li će Srbija do sledećeg zasedanja Saveta EU uspeti da pokaže napredak u kritikovanim oblastima i dobije pozitivnu ocenu od EK. U svakom slučaju, čini se da je rad na reformama u svim aspektima vladavine prava u Srbiji od presudnog značaja u ovom trenutku, jer bez njih ne može doći do ozbiljnijeg ekonomskog napretka zemlje, a očigledno ni do pristupanja EU.