Crnogorski predsednik Milo Đukanović ocenio je da odnosi Crne
Gore i Srbije „nisu dobri“ i izrazio nadu da u Beogradu
„ima zdravog razuma i spremnosti“ da se radi na
popravljanju tih odnosa u obostranom interesu.
Đukanović je
u intervjuu za današnju podgoričku „Pobjedu“ kazao da
Crna Gora „ničim ne doprinosi“ takvim odnosima sa
zvaničnim Beogradom koji „još od vremena Miloševića nije
više bio umešan u unutrašnja pitanja Crne Gore nego što je
danas“.
„Crna Gora ničim tome ne doprinosi. Osim
što istrajava na odbrani svojih nacionalnih i državnih interesa.
Još od vremena Miloševića, zvanični Beograd nije više bio umešan
u unutrašnja pitanja Crne Gore nego što je danas…Ključni srpski
ministri gotovo svakodnevno, a često i neprimerenim jezikom,
komentarišu procese kod nas, s namerom da na njih direktno utiču,
dokazujući valjda tako koliko je Srbija jaka. A to ustvari svedoči
o nečem drugom. Želim da verujem da i u Beogradu ima zdravog
razuma. I spremnosti da radimo na popravljanju odnosa u obostranom
interesu“, kazao je on.
Govoreći o litijama koje
organizuju eparhije Srpske pravoslavne crkve (SPC), a protiv Zakona o
slobodi veroispovijesti, Đukanović je ocenio da je njihov cilj
promena vlasti u Crnoj Gori, a ne zakona.
„Možda je najtačnije reći da su na početku litije bile
vid pritiska na vlast zbog Zakona o slobodi veroispovesti. Ali sve
što mu je prethodilo, i u što su se kasnije pretvorile, svedoči da
je to oblik političke borbe u nameri da se promeni vlast u Crnoj
Gori, a ne zakon“, rekao je on.
Mjesec i po dana uoči
izbora zakazanih za 30. avgust, Đukanović za predvodnika
opozicionog bloka označio SPC u Crnoj Gori, ocenivči da je to
„politički nonsens“.
„Retka su društva danas
u svetu gde verske organizacije i njihovi lideri imaju tako vidljivu
političku ulogu. Možda bi se to na neki način moglo porediti sa
Iranom. Predizborni ambijent je danas bitno drugačiji, to jest
značajno nepovoljniji u odnosu na 2016. Crkva nije tada bila prešla
političku crtu, bez obzira na to što se znalo ko su njeni favoriti,
i u čijem interesu radi. Nije ni zvanična Srbija tada bila tako
otvoreno umešana u unutrašnje stvari Crne Gore. Moskva je sada
tiša, ali verovatno nema ni potrebe da bude glasnija kod tolike
galame njenih srpskih eksponenata, i u Srbiji i ovde“ kazao je
on.
Govoreći o ulozi Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori
(SPC) crnogorski predsednik je ocenio da se SPC „sa svojm
eparhijama decenijama unazad pozicionira protiv Crne Gore“.
„Izgleda
se jedino SPC, i jedino u Crnoj Gori, ne pridržava drevne maksime da
je „glas naroda – glas Boga“… Niti poštuje normu
kanonskog prava „koji se suproti vlasti, suproti se naredbi
božijoj“.
Zakon je usvojen zimus, a SPC je ustvari
oduvek podržavala anticrnogorske snage, kao i one nju, rekao je
Đukanović dodajući da to da crkva ne haje za zakon potvrđuje i
činjenica da je Sinod SPC bio podneo inicijativu Ustavnom sudu Crne
Gore za ocenu njegove ustavnosti, pa je ubrzo povukao.
To samo svedoči da u vrhu SPC nema uverenosti u pravnu osnovanost onoga što bi protestima koje nazivaju litijama hteli „da odbrane“, ocenio je Đukanović.
(Beta)