Teško ćete slušati vesti ili čitati portale, pa čak i krstariti društvenim mrežama a da ne naletite na neko batinanje, psovanje, prostački rečeno lemanje i one koji navijaju za ovog ili onog u celoj „maloj kafanskoj tuči“. U zemlji u kojoj i košarkaške zvezde ili glumci dobiju ozbiljne batine, malo se može očekivati da će sa decom, ili u odnosu prema ženama biti drugačije, i pored svih napora da se usvajaju „zakoni protiv nasilja“.
Sve je postalo prenaglašeno ponašanje, štaviše, agresivno, počev od reakcija ljudi u gradskom prevozu, do batinanja na ulicama, kačenja jutjub snimaka u kojima se prebijaju i kinje školski drugovi uz likovanje ostalih, do agresivnih istupa političara, pa i diplomata. I sve to na naslovnicama medija. To je postalo prvo „dobar dan“ koje čujemo, umesto nekadašnjeg glasa Duška Radovića. Jesu li samo krive devedesete i ratovi?
Postoje teorije koje idu od toga da je ljudima agresija zapisana u genima, zatim u porodici, pa do toga da se uči, da je njena izvesna mera čak zdrava. Postoje i oni (šefovi ili roditelji) koji vam zameraju jer niste dovoljno „agresivni“. Šta to uopšte znači i jesu li sve agresije iste?
Zašto su neka društva agresivna, zašto su neki narodi čak agresivniji od drugih? Može li se reći da se agresivnost uči kao i matematika u školi?
Često se misli da je agresivno ponašanje rezultat ljutnje, ali ne možemo ih poistovetiti, kaže Maja Stoparić, psiholog i psihoterapeut.
„Agresivno ponašanje može biti ponašanje koje isto tako proističe iz osećanja zavisti, mržnje, ljubomore, agresivnosti, prezira. Kada se priča o agresivnosti, najčešće se misli na fizičku agresiju, ali još češće od fizičke se danas srećemo sa verbalnom agresijom koja se normalizuje kroz različite društvene mreže, ili nereagovanjem roditelja na rečnik dece i time prećutnim odobravanjem. Kada je u pitanju podatak da je agresivno ponašanje češće danas nego što je to bilo ranije, govorimo i o normalizaciji agresivnosti.“
Maja kaže da postoji više razloga zašto pojedinac može postati agresivan. Jedan od njih je učenje po modelu u društvu gde govorimo o normalizaciji patološkog ponašanja time što se na patološko ponašanje ne reaguje. „Druga opcija je da neki ljudi jesu naviknuti od malih nogu da kada su ljuti dobijaju to što žele, te oni odvajkada uče da na svaku frustraciju reaguju ljutnjom, a za svako pokazivanje ljutnje u porodici (kada su bili mali) bili su pohvaljeni ili nagrađeni. Ovakva deca odrastu u fantaziji da, ako se dovoljno dugo ljute, dobiju uvek ono što žele. Kada porastu, oni i dalje u sebi nose takozvano unutrašnje dete koje veruje da će dobiti sve iznuđivanjem kroz ljutnju.“
Psihoterapeut Marina Paunović kaže da, ako posmatramo naše prostore unazad više godina, primetićemo kako je oblik komunikacije među ljudima drugačiji.
„Ima povišenog tona, prekog pogleda, startne napetosti i borbenosti, isterivanja pravde i izražene pravdoljubivosti, neprekidne pretnje kao načina ostvarivanja cilja, demonstracije moći, izazivanja straha i sl.“ Ona kaže i zašto je to tako: „Višegodišnje ratovanje i zveckanje raznim oblicima oružja, neprekidno osiromašenje i teški ekonomski život pojedinaca i porodica, gubitak osnovnih vrednosnih postulata među kojima su najpre empatija, razumevanje, solidarnost i humanost. Zato su nam sve više ugroženi relacijski odnosi, brakovi i porodice. Iz svađe koja ako je konstruktivna i može biti od koristi, lako se pređe u agresivnost sa ozbiljnim posledicama. Ranije bi se ljudi nadmudrivali, istraživali u prepiranju. Saznavali bi nešto o sebi i drugima. I danas ljudi koji imaju kapaciteta da to prepoznaju mogu u svađu da uđu sa razumevanjem sebe i onog drugog i da rasuđivanjem i kontrolom ne pređu granicu. No, oni koji to ne mogu najčešće iz svađe lako pređu u neke oblike agresivnog ponašanja.“
Jedan od najčešćih izvora besa i njegovog ispoljavanja kroz agresivno ponašanje je doživljaj frustracije, kaže Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Fakultetu političkih nauka i Filozofskom fakultetu. „To naročito dolazi do izražaja kada je doživljaj frustriranosti hroničan, što iscrpljuje naše kapacitete za frustrativnu toleranciju, pa se i lakše i češće eksplozivno reaguje.“
Ceo tekst čitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka 16. maja. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
