Autorka: Milica Mišković, stručna saradnica za zaštitu vrsta, IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, Beograd
Trećina svih vrsta lemura, severnoatlanski arktički kit, pa čak i običan hrčak neke su od vrsta koje su dobile novi status na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta™. Prema proceni Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), ove životinje sada spadaju u kritično ugrožene vrste.
IUCN Crvena lista ugroženih vrsta postoji od 1964. godine i predstavlja najmerodavniji globalni prikaz stanja biljnog i životinjskog sveta. Osnovni zadatak IUCN Crvene liste je da prati i meri smanjenje biološke raznovrsnosti, tj. biodiverziteta na planeti. Gubitak biodiverziteta je problem koji se odražava na sve aspekte ljudskog života, od proizvodnje hrane i lekova do pojave zonotičkih bolesti, kao što je, na primer, korona virus. Uprkos brojnim naporima da se priroda zaštiti, uz uporno ukazivanje stručne zajednice na kontinuirane negativne trendove, trenutno stanje živog sveta ipak pokazuje da ne činimo dovoljno za dobrobit naše planete, a time i nas samih.
Prema najnovijim podacima koje je prošle nedelje objavio IUCN, ukupno 32.441 poznatih vrsta biljaka i životinja na planeti je pod rizikom od izumiranja, uključujući više od polovine svih vrsta primata u Africi. Različite kategorije IUCN Crvene liste ukazuju na različite nivoe rizika za svaku pojedinačnu procenjenu vrstu. Na ovoj listi mogu se naći osetljive (ukupno 13.898 vrsta) i ugrožene (11.732), ali i mnoge kritično ugrožene (6.811) biljke i životinje, odnosno one čija je brojnost jedinki do te mere umanjena da se cela vrsta nalazi na korak od iščeznuća. Svima dobro poznati primeri ptice dodo ili tasmanijskog tigra danas više nisu samo retki izuzeci već sve ustaljenija pojava. Gotovo da na kraju svake godine možemo pripremati poduži „in memoriam“ nauci poznatih vrsta. Postavlja se pitanje kolika je stvarna stopa izumiranja, s obzirom na veliki broj još uvek neotkrivenih vrsta iz manje proučenih grupa kao što su gljive, insekti, ili npr. živi svet okeana.
Poznato je da su retke i ugrožene životinje često one koje imaju vrlo specifične potrebe, poput panda, koala, vrsta koje žive u pećinama, pustinjama ili samo u određenim delovima tropskih kišnih šuma. Ali, šta nam govori činjenica da se donedavno široko rasprostranjeni hrčak sada nalazi na rubu opstanka? Prema mišljenju IUCN grupe stručnjaka za sitne sisare neophodno je bez odlaganja ispitati brojne faktore koji mogu biti uzročnici nestanka običnog hrčka. Ovakvi primeri dodatno nameću pitanje koliko zapravo poznajemo našu planetu i da li je znanje koje posedujemo dovoljno. Prirodne pojave kao što su topljenje glečera, ili ponašanje novonastalih virusa i dalje nas mogu iznenaditi. IUCN Crvena lista, kao skladište podataka o 120.372 vrste, se često navodi i kao „barometar života“, jer trenutno predstavlja najvalidniji instrument koji prikazuje stanje živog sveta koji poznajemo.
Širom planete i dalje se vodi borba za opstanak. Priznate međunarodne organizacije i male lokalne inicijative zajednički rade na pronalaženju rešenja kako bi se sprečile ove naizgled nezaustavljive promene. „Madagaskar je izgubio oko 40% šuma u periodu od 1950. do 2000. godine, stoga su akcije pošumljavanja ključne za zaštitu lemura. U okviru naših projekata od 2017. godine, posađeno je preko 2.7 miliona stabala za unapređenje staništa za lemure“ navela je, kao jedno od rešenja, Ana Nijeto (Ana Nieto), direktorka IUCN programa Save Our Species (SOS) koji ima za cilj da sprovodi hitne mere za najugroženije vrste.
Uz podršku IUCN Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, prošle godine objavljena je i prva Crvena Lista za Severnu Makedoniju, koja je pokazala da je u ovoj zemlji ugroženo skoro pola svih vodozemaca (6 od 14 vrsta) i gmizavaca (13 od 32 vrste). Značaj ovakvih procena na nacionalnom nivou je u oblikovanju prilagođenih akcionih planova za zaštitu u pojedinačnim državama, zasnovanih na podacima i zaključcima koji zadovoljavaju međunarodno usvojene standarde. Nedavno izdata Crvena knjiga ptica Srbije pokazala nam je da ni naša zemlja nažalost ne zaostaje u negativnim trendovima uništavanja biodiverziteta. „Čak 15 gnezdarica, među kojima su mala droplja, crni strvinar i kudravi nesit, već je iščezlo iz Srbije, dok je opstanak približno istog broja vrsta koje su označene kao kritično ugrožene, krajnje neizvestan. Prema procentu ugroženih vrsta ptica, Srbija je iznad evropskog i svetskog proseka. Zabrinjava činjenica da pretnje za opstanak mnogih ugroženih vrsta u Srbiji još uvek nisu otklonjene“ potvrdio je dr Dimitrije Radišić, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i jedan od urednika Crvene knjige ptica Srbije.
Očuvanje biološke raznovrsnosti nije nimalo lak zadatak, tim pre što odgovor na pitanje zašto se uopšte dešavaju ovakva izumiranja čini složena priča o modernom čoveku i odnosu prema prirodi i njenim resursima. Opstanak ljudi, kao i biljnih i životinjskih vrsta nije nezavisan, već usko vezan za osetljivu prirodnu ravnotežu koju svakim danom sve više narušavamo uništavanjem vegetacije, zagađenjem, trgovinom divljim životinjama i uopšteno govoreći nezasitom potrebom za prirodnim resursima.
Dostizanje UN-ovih Ciljeva za održivi razvoj do 2030. godine nemoguće je bez očuvanja biološke raznovrsnosti. IUCN kongres, koji svake četvrte godine okuplja veliki broj vodećih stručnjaka i organizacija iz oblasti zaštite prirode, održaće se sledeće godine u Marseju, Francuska. Ovaj skup biće prilika da se definišu novi, ambiciozni strateški ciljevi za zaštitu biodiverziteta, za period nakon 2020.godine. Ali krizu biodiverziteta ne može da rešava samo jedna grupa entuzijasta ili stručnjaka. Dramatičan početak nove decenije može da posluži kao opomena da se problem uništavanja prirode zaista tiče svih nas i da nemamo više vremena za čekanje i odlaganje rešenja. Potrebna su nova, ambiciozna i odlučna sistemska rešenja kao i resursi za njihovu realizaciju. Sa druge strane, informisati se, menjati neke od ličnih navika, i ostaviti mesta i za druga živa bića naša su prava i obaveze kao stanovnika ove planete.
Za više informacija o poslednjim podacima IUCN Crvene liste ugroženih vrsta pogledajte: https://www.dropbox.com/sh/gmyzdlpzqusvu04/AACplGHKjPRWtC7taXs8cBJRa/Summary%20Statistics/2020-2_SummaryTables_PDFs?dl=0&subfolder_nav_tracking=1
