Nekoliko hiljada vernika okupilo se ispred Aja Sofije u Istanbulu, u kojoj se danas održava namaz, prva molitva od 1934. godine, a očekuje se da će tom verskom činu prisustvovati i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, prenosi N1.
Zbog pandemije korona virusa ograničen je broj vernika. Na 11 mesta su formirani kontrolni punktovi gde se vernicima meri temperatura pre molitve, a maske su obavezne.
Područje oko Aja Sofije obezbeđuje oko 20.000 policajaca, a prisutno je i 736 lekara, više od 100 vozila hitne pomoći i sanitetski helikopter.
U Aju Sofiju moglo je da uđe njih 500, dok su ostali, kako se procenjuje nekoliko hiljada njih, ispred građevine. Zbog toga je došlo da manjih sukoba vernika i policije, a kako prenosi Blic, vernici su probili policijsku blokadu i uputili se ka Aja Sofiji.
Nadležne službe nakon dezinfekcije, pristiglima dele maske i jednokratne prostirke za molitvu. Ujedno, građanima dele i simit (hleb) i čaj kako bi se okrepili, prenosi Blic.
Dodaje se i da je blokirano nekoliko ulica prema zdanju. Ranije je saopšteno je i da će hrišćanski mozaici na zidovima Aja Sofije tokom muslimanske molitve biti prekriveni zavesama.
Predstavnik za medije predsednika Turske Ibrahim Kalin nedavno je najavio da “ s obzirom na to da u džamijama ne smeju da budu slike svetaca ili proroka, freske i ikone će biti pokrivene zavesama, ili laserskom tehnologijom“, preneo je tada Rojters.
Kasnije je u intervjuu za tursku NTV izjavio da će će slika Device Marije i anđela Gavrila, koja se nalazi u pravcu Kible, odnosno u smeru prema kojem se okreće svaki musliman tokom molitve, biti prekrivena zavesom.
Podsetimo, državni savet Turske, viši administrativni sud zemlje, 10. jula poništio je odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u Istanbulu u muzej, dok je Erdogan potpisao ukaz kojim se Aja Sofija pretvara u džamiju u kojima se mogu služiti molitve.
Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.
Ona je pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena u muzej.
Aja Sofija je na spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).
Erdogan je u nedelju posetio Aju Sofiju i u njoj proveo oko sat vremena, slušajući o pripremama za otvaranje.
Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.
Aca
Molim Vas da crkvu zovete Sveta Sofija
max
Nije to toliko los potez sve dok se trajno ne menja ekterijer i enterijer da bi se sacuvalo za pokoljenja. Turci su u potpunosti sacuvali ovu gradjevinu, samo je skinut krst, prekriveni hriscanski mozaici i dodati minareti i islamska obelezja. Zahvaljujuci Turcima i time sto su stvorili veoma mocan grad koji niko nije smeo da osvoji i srusi sacuvane su mnoge gradjevine iz rimsko-vizantijskog perioda: kompletne zidine sa kulama i kapijama i skoro sve crkve. U Istanbulu ima 50-ak vizantijskih crkava koje su u potpunosti sacuvane i prosle samo sa minimalnim izmenama kao Aja Sofija. Najvecu stetu u istoriji su mu naneli hriscani-krstasi. U sustini, Turci su sebe videli kao naslednike vizantijskog carstva pa nisu dirali i rusili gradjevine vec ih samo minimalno preuredjivali koliko je moralo za islamsku sluzbu tipa zamena krstova polumesecom i pokrivanje hriscanskih slika islamskim simbolima kao i dogradnja minareta.