U medijima se – i stranim i domaćim – već nedeljama priča o „jezivoj samoubilačkoj igri koja seje strah“, a čije su najmlađe žrtve navodno čak trogodišnja deca.
Momo izazov se pojavio još tokom leta 2018. godine, te je još tada okarakterisan kao nešto nepoželjno u životima dece. Igra se zasniva na tome da deca pokušavaju da kontaktiraju izmišljenog horor junaka tako što šalju poruke ili pozivaju brojeve potpunih stranaca. Nakon što prođu inicijaciju dobijaju niz opasnih zadataka i uznemirujućih poruka.
Britanska policija je tada izdala saopštenje u kojem stoji da se ova opasna igra krije u okviru drugih bezazlenih sadržaja koje deca prate, te na taj način dolazi do najmlađih korisnika i od njih traži da kontaktiraju one koji upravljaju igrom preko popularnih aplikacija za razmenjivanje poruka kao što je WhatsApp. Čim ostvare kontakt sa sa osobama za koje veruju da su Momo, deca postaju žrtve psihološke igre, te im se daje do znanja da će čitavu porodicu dovesti u opasnost ukoliko ne ispune zadatke koje su dobili.
Tako smo čak i u domaćim medijima mogli da čitamo o trogodišnjoj Adelajn koja je, kada je majka pitala ko je Momo, rekla da je to „strašna žena sa ogromnim očima i crnom kosom“ koja hoće da Adi skoči sa neke visoke ivice i povredi se.
Tekstvovi u kojima se govori o ovom izazovu na stotine hiljada puta su podeljeni na Fejsbuku u roku od samo 24 sata i Momo je možda najviralnija priča ovih dana (posle Lejdi Gage i Bredlija Kupera), ali stručnjaci upozoravaju da je izazov Momo ništa drugo do „moralna panika“ koju šire odrasli.
Prava opasnost, piše Gardijan, krije se upravo u činjenici da se o izazovu toliko priča, odnosno da mu se poklanja toliko pažnje i širi se panika zbog njegove navodne opasnosti. Trenutno nema nikakvih dokaza da je Momo izazov povezan sa bilo kojim samoubistvom, ali da je svejedno važno da se roditelji usredsrede na to da njihova deca na internetu budu bezbedna.
Priča o Momo izazovu imala je za cilj da skrene pažnju na evoluciju opasnosti koje vrebaju u modernom svetu, odnosno na to da su predatori dospeli i u digitalne prostore dečjih platformi, ali je sve izvedeno na potpuno pogrešan način, pa je umesto da se povede računa o bezbednosti dece na internetu nastala bezrazložna panika, ali je i podstaknuta radoznalost kod mladih ljudi koji žele da vide o čemu se radi.
Momo slika je originalno skulptura koju je načinila japanska kompanija za specijalne efekte „Link faktori“ i izložila u tokijskom Muzeju fetiša 2016. godine. Torzo žene sa ptičjim nogama – originalno nazvana „Majka ptica“ – izgleda da je prvi put dobila onlajn prostor na jednom japanskom Instagram profilu, koji je postavljao njene slike u avgustu 2016. godine.
Dve godine kasnije, u julu mesecu 2018. godine, slika je ponovo podeljena na društvenoj mreži Fejsbuk, u jednoj grupi gde korisnici tvrde da je započinjala sulude izazove, kao i na popularnom čet-forumu Redit.
Momo nije ništa dosad neviđeno, niti bog zna kako inventivno: setimo se samo Plavog kita koji je, navodno, usmrtio 150 tinejdžera u Rusiji.
Ovaj izazov je, jednom rečju, prevara, a najbolji način da ga se rešimo – baš kao i panike koju on sa sobom širi – jeste da ga objasnimo i potom da prestanemo da pričamo o njemu.
Tagovi
