Bilo je to usred prve pandemije. Bio sam do guše u papirima oko knjižice o Milanu Stojadinoviću, i starim arhivima koje sam našao u kevinom stanu, kada me je pozvala Mila da dođem u „Utisak nedelje“. Rekao sam joj da ne pratim baš ništa, pošto upravo završavam šaranje Stojadinovićeve autobiografije „Ni rat ni pakt“, i Nedeljnik na Dropboxu, ali Mila ko Mila, samo je dobacila kako Mića i ja jedini imamo propusnice, i da je ona to već najavila…

I tako sam za razliku od prethodnog „Utiska“ sa vladikom Grigorijem za koji sam se spremio i u kome sam i sam uživao, na ovaj otišao sa uključenim autopilotom i glavom u 1939. Završilo se rutinski, što se mene tiče, malo sam pričao o Fukujami verujući da to zanima obrazovaniju publiku, ali i kako bih reklamirao broj. I to je bilo to.

U kolima ka kući krenule su poruke, od onih „nisi se ošišao“ i „bili ste super“, do nekoliko onih koje su me zbunile.

„Šta je tebi sa tim lekarima“, pitalo me je nekoliko ljudi čiji stav poštujem.

Kod kuće sam na Tviteru video standardnu ekipu koja je jedva dočekala da pokrene hejt, ali me to nije naročito uzbudilo, pošto upravo jednoj tinejdžerki u kući objašnjavam da se ne nervira kad neko napada tatu, jer su to normalne stvari u politici i novinarstvu.

Ono što mi je ostalo od te večeri jeste da je krenuo hejt ka lekarima, i to pre izbora, utakmica, zezanja sa oslabljenim virusom, nejasnih podataka… Inače, nisam ličan na poslu, naprotiv, većina tih pljuvača dobila je prostor u Nedeljniku kad im je trebalo, pošto ja ne volim svoje sagovornike, već gledam šta je dobro za list.

Uostalom, sam Kon nas je baš pred taj „Utisak“ ozbiljno ispalio za broj u kome smo mu ostavili šest strana.

Ali ono što sam ja rekao jeste da Vučić ne treba da se pojavljuje na televiziji pošto nema pojma o tim temama i samo stvara konfuziju. Pogledajte, uostalom, poslednja dva gostovanja. Dok je stigao do „Bokeljke“, već su se skupili ljudi ispred Skupštine.

Ko je Džon Galt? Kad to shvatimo, biće nam bolje

Što se mene tiče, to je stvar logike. Pa, ako hoćete, i našeg posla, u kojem uvek tražimo sagovornika koji temu poznaje bolje od nas.

Tako smo na početku i identifikovali profesora Radovanovića sa H-indexom 25, naspram eksponiranih članova Kriznog štaba koji nemaju H-index, što jedino ništa ne znači kod kliničara. Meni je jasno šta to znači, pošto u porodici imam jednog dve godine starijeg od mene, a duplo mlađeg od Radovanovića, koji već ima H-index 26, zbog čega ja mislim da je mnogo pametan. A ono što me je odmalena nerviralo kod njega jeste njegova servilnost oko podataka. Pričali o košarci ili o vakcini. Nema tu proizvoljnih podataka.

Zato me je zabolelo kada sam pre nekoliko dana slučajno naleteo na njega na Vikipediji koja ga predstavlja kao američkog naučnika… Nije lako da prihvatiš, ali je i to istina.

Bog na nebu, a na zemlji podaci, moto je Majkla Blumberga na kojem je napravio imperiju.

I zato se odavno pitam zašto ljudi lakše puste nekog u život nego u svoju firmu. Da li je to najveća prednost velikih kompanija u kojima ti svi traže CV, i postavljaju ono najvažnije pitanje: Šta ste vi uradili u politici, novinarstvu, biznisu…

Kako je to jednostavan model. Od premijera, do lekara.

Ne može niko da sredi ni firmu, ni zemlju, ukoliko prethodno nije sredio sebe. Nemačka je jednom probala sa beskućnikom i propalicom iz Beča. I videli smo kako se to završilo…

Poslednjih meseci osećam se kao Ajn Rend u rukama raspalog etatizma.

Pretplatio sam se na Lancet, upao sam u neku grupu vrhunskih lekara na Vajberu. Trudim se da u Nedeljniku, kao u ovom broju, nađemo vrhunske stručnjake poput Ratka Ðukanovića (H-index 82, što su već nobelovci) iz Sautemptona, ili Ognjena Gajića (H-index 75) sa klinike Mejo. Pratim svaki dan sve oko vakcine sa Oksforda, Nedeljnik je prvi, igrom slučaja, dobio dokument u kojem se videlo da vakcina radi, i onda se zbunim kad naš glavni epidemiolog kaže da mi moramo da sačekamo četvrtu fazu, iako je treća – registraciona.

Ovo je pandemija. Pravi rat za svakog ko je nekog izgubio, ili za nekog strahovao da izađe iz bolnice, i mora da ide dalje.

Ovo je proročanstvo Ajn Rend koja je odavno napisala knjigu o čoveku koji je rekao da će zaustaviti motor sveta – i onda i to uradio.

Pobunjeni Atlas, zar upravo to ne živimo? A ko je Džon Galt? I ko su Džon Galtovi…

Kad to shvatimo – biće nam svima bolje.

*UVODINIK VELJKA LALIĆA IZ AKTUELNOG LETNJEG DVOBROJA NEDELJNIKA.

NOVI BROJ NEDELJNIKA ĆE NA KIOSCIMA BITI OD 6. AVGUSTA.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.