Gojaznost bi trebalo definisati na osnovu zdravlje osobe a ne samo na osnovu njene prekomerne težine, navodi se u novoj studiji koju su objavili kanadski naučnici, a prenosi BBC.
Nove smernice kanadskih naučnika podrazumevaju da lekari treba da učine više od toga da samo preporuče dijetu i vežbanje, kao što je bio slučaj do sada, i da treba da se fokusiraju na uzrok gojaznosti i da preduzmu holistički pristup zdravlju.
Ove smernice objavljene u časopisu Canadian Medical Association Journal naglašavaju s kakvom stigmom se gojazne osobe suočavaju u medicinskom sistemu. Lekari bi trebalo da imaju na umu da se ne sme krenuti od pretpostavke da je gojaznost lična neodgovornost i nedostatak volje, što svaljuje krivicu i sramotu na ljude koji se bore s gojaznošću. Dr Himena Ramos-Salas, direktorka istraživanja i politike gojaznost u Kanadi, jedna od autora vodiča, kaže da mnogi lekari diskriminišu gojazne pacijente što može da vodi do loših zdravstvenih posledica bez obzira na njihovu težinu. Problem je što to utiče kako će se lekari ponašati prema gojaznoj osobi i lečiti je. Iako nove smernice i dalje preporučuju korišćenje dijagnostičkih kriterijuma kao što je indeks telesne mase i obim struka, oni navode da bi lekari trebalo da se fokusiraju više na to kako težina utiče na zdravlje osobe.
Mala redukcija težine, za oko tri do pet odsto, može da dovede do poboljšanja zdravlja, a „najbolja težina“ gojazne osobe možda ne predstavlja njihovu „idealnu težinu“ prema indeksu telesne mase, navodi se u smernicama. Naglašava se da je gojaznost složeno, hronično stanje koje treba pratiti tokom celog života.
„Ljudima koji žive s gojaznošću potrebna je podrška kao i svim ostalima koji žive s hroničnim bolestima“, kaže dr Ramos-Salas.
Tagovi
