„Nekoliko meseci činilo se da Balkan s pandemijom koronavirusa dobro stoji, ali je sada među deset zemalja sa najbrže rastućom stopom zaraze u Evropi – osam sa Balkana“, piše britanski Ekonomist, ocenjujući da su vlade balkanskih zemalja prerano saopštile da je virus pod kontrolom.
List dalje navodi da, ako je uopšte bila istina da su čvrste mere na početku delovale, ta prednost se izgubila brzim ponovnim otvaranjem. Ili su možda početni brojevi bili pogrešni, zahvaljujući lošem merenju ili prikrivanju; možda slika nikad nije bila tako dobra kao što se činilo.
„Do početka juna, prema srpskoj statistici, samo su 244 osobe preminule od posledica infekcije, ali je potom u jednom istraživačkom izveštaju navedeno da je pravi broj preminulih 632“, piše Ekonomist i dodaje da su predsednik i vlada, u tom trenutku angažovani u izbornoj kampanji, negirali da pokušavaju da umanje stvarne brojke.
Pozivajući se na mišljenje lekara, Ekonomist kao razlog za nizak broj registrovanih infekcija u prvim mesecima epidemije navodi da je bilo malo testiranja. Danas se testira više, navodi Ekonomist i dodaje da se čini da vlasti objavljuju tačnije brojke, delom i pod pritiskom 2.870 ogorčenih lekara koji su potpisali protestno pismo.
Kao i u većem delu ostatka Evrope, zvanične poruke su zbunjujuće, a na Balkanu je zbrci dodatno dopirneo i nizak nivo poverenja u vlast, ocenjuje Ekonomist i dodaje da mnogi veruju u teorije zavere koje često promovišu ugledni ljudi.
Opisujući stanje u pojedinim delovima regiona Ekonomist navodi da je na predsednik privremenih institucija u Prištini, u jeku poltičkog spora s premijerom i vladom privremenih institucija u Prištini, pozivao na ignorisanje uputstava, a porodice zaraženih ulaze i izlaze iz bolnica bez provera i donose im hranu.
U Albaniju se sliva na hiljade ljudi puneći plaže, nalik na prizore na obali Crnog mora u Rumuniji gde broj infekcija takođe brzo raste.
Kada je reč o Bosni, bolnice se dobro drže ali zbog skandala koji prate nabavke vezano za borbu protiv COVID-19 mnogi veruju da je „neko zarađivao dok je bilo na snazi zaključavanje“ piše Ekonomist i poseća na aferu s firmom „Srebrena malina“ kojoj je poveren posao uvoza respiratora iz Kine iako nije imala reference za promet medicinske opreme.
U junu je podseća Ekonomist, srpski teniski as Novak Đoković je organizovao regionalni teniski turnir na kom se grlio i zabavljao sa hrvatskim i bugarskim teniserima od kojih je nekolicina zaražena.
„Ulogu su imali i sveštenici“, dodaje Ekonomist i navodi primer Crne Gore gde su se „pojavili slučajevi infekcije s početkom praznika, kao i posle velikih antivladinih demonstracija koje je predvodila pravoslavna crkva“.
Pandemija se širom regiona podudarila s pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim praznovanjima i okupljanjima, dodaje se. I još gore, u tom siromašnom delu Evrope postoji ogroman pritisak za povratak na posao što dodatno povećava stopu zaraze, zaključuje Ekonomist.
(Beta)
Tagovi
