U Nemačkoj je 2019. rođeno oko 778.000 beba. To je za 9400 manje nego prethodne godine, objavio je ove sedmice Savezni zavod za statistiku. Sve u svemu, stopa nataliteta od 1,54 u Nemačkoj sada je nešto ispod proseka EU. Najveća je u Francuskoj, a najmanja na Malti, piše Dojče vele.
Dugo i skupo obrazovanje treba da se isplati
„Dete bi trebalo da dođe tek kad sredim život“. Ginekološkinja Kristine Birman često čuje ovakve rečenice u svojoj praksi u Hamburgu. „Traženje boljih mogućnosti za posao jedan je od ključnih faktora zbog kojih se želja za decom odlaže na nekoliko godina“, kaže ona.
Žene u Nemačkoj prvo dete rađaju sve kasnije: u proseku sa 30 godina. Samo Italijani počinjiu kasnije da imaju decu. U Bugarskoj žive najmlađe majke sa prosekom od 26 godina.
Viši nivo obrazovanja ženama otvara više mogućnosti za ostvarivanje u profesiji. Porodični život sa decom postaje samo jedna od mnogih opcija, kažu stručnjaci.
„U Nemačkoj imamo rekordan broj studenata. Kada diplomiraju, od njih se naravno,očekuje visok stepen mobilnosti. To je problem kada se radi o planiranju porodice. Treba uskladiti porodicu i posao, naći rešenja za zbrinjavanje dece tako da oba roditelja mogu da rade“, kaže Filip Dešermajer iz Nemačkog društva za demografiju.
Više dece samo za bogate?
U Nemačkoj porodice uglavnom imaju samo jedno ili dvoje dece. Samo 16 odsto svih porodica u Nemačkoj imaju troje dece ili više.
Rezultati ankete Saveznog instituta za istraživanje stanovništva pokazuju da se tri četvrtine građana Nemačke starosti između 24 i 43 godine slažu da je divno imati mnogo dece. Ali više od polovine njih smatra da mnogo dece treba da imaju samo one porodice koje to sebi mogu da priušte.
Međutim, stvarnost je drugačija. Prema pomenutom insitutu, skoro četvrtina porodica sa velikim brojem dece je na ivici siromaštva. Više dece se rađa prevashodno u religioznim porodicama – muslimanskim ili katoličkim, te u ruralnim sredinama gde je mnogo jeftiniji život, pre svega stanovanje.
Imigracija i natalitet
U Nemačkoj se decenijama, od dolaska prvih migranta iz Južne Evrope, uvrežilo mišljenje da se stanovništvo ne smanjuje, jer se više ljudi useljava u zemlju nego što umire ili odlazi da živi u inostranstvu. Tada, 50ih i 60ih godina regrutovani su mladi ljudi.
U proseku su imigranti mlađi od ostatka stanovništva: Oni su uglavnom zaposleni poreski obveznici i osnivaju porodice.
Vrhunac useljavanja u Nemačku dostignut 2015. kada je zabeležen priliv od preko dva miliona ljudi.
„Dosta mladih dolazi u Nemačku. To nadoknađuje naš deficit nataliteta“, kaže istraživač demografije Dešermajer. On ukazuje na „iznenađujući porast nataliteta u 2016. godini“.
Za žene sa stranim državljanstvom u Nemačkoj, stopa nataliteta u 2019. bila je 2,06 dece po ženi, što je značajno iznad ukupnog proseka. Ali i ovde važi sledeće: Stopa nataliteta kod visoko obrazovanih migrantkinja niska je baš kao i kod žena rođenih u Nemačkoj.
Stanovništvo stari – uprkos useljavanju
Nemačka i međunarodna istraživanja potvrđuju da stanovništvo širom sveta stari, zbog niskog nataliteta i povećanjem očekivanog trajanja života – i uprkos velikoj neto imigraciji.
Kancelarka Angela Merkel je pored globalizacije, još 2013. demografske promene opisala kao „najveću promenu u našem društvenom životu, ali i u ličnom životu svakog pojedinca u prvoj polovini 21. veka“.
Istraživač demografije Volfgang Luc pak ne misli da je to problem: „Pre bi se trebalo osvrnuti na produktivnost. Kada više žena radi, i ljudi ukupno rade duže, posledice demografskih promena su manje dramatične nego što se očekuje“, kaže on.
Korona i demografija
U vreme kriza uvek se smanjuje natalitet: Na primer, u Nemačkoj, posle ekonomske krize 1929. A u Istočnoj Nemačkoj neizvesnost posle ponovnog ujedinjenja, dovela je do toga da je 1994. stopa nataliteta od 1,2 tamo bila najniža svih vremena.
S obzirom da je pandemija korone Nemačku i druge zemlje bacila u recesiju, demografi očekuju se to odrazi i na stopu nataliteta. Ali kakav će to biti uticaj?
„Baš me jako zanima šta će se dogoditi sa stopom nataliteta u periodu Korone“, kaže Dešermajer. „Ljudi su zabrinuti za svoje zdravlje i ekonomsku budućnost, pa su možda mnogi rekli da ovo nije najbolje vreme za decu. S druge strane, izolacija i karantin, kada su mladi parovi morali da ostanu kod kuće, mogli bi da imaju suprotan efekat.“
Istraživanje Londonske škole ekonomije (LSE) u aprilu i maju 2020. pokazuje jasan trend u Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj: Pandemija korona-virusa negativno utiče na porodično planiranje mladih starosti od 18 do 34 godine.
Tagovi
