Navala na Nemačku: Šta tamo radi balkanska radna snaga i kakvi su uslovi

Više od polovine ljudi sa Zapadnog Balkana koji u Nemačku dolaze da rade po posebnim pravilima za taj region – rade kao stručna radna snaga. To pokazuje studija Instituta za istraživanje tržišta rada i poziva (IAB), piše Dojče vele.

Čak 54 odsto radnih odnosa koji se u Nemačkoj sklope preko regulative za region Zapadnog Balkana odnose se na stručnu radnu snagu. Na sledećem, višem nivou kvalifikacija – „specijalisti“ i „eksperti“ čine oko četiri procenta, a 42 odsto su pomoćna radna snaga.

To su rezultati studije koju je objavio Institut za istraživanje tržišta rada i poziva (IAB) sa sedištem u Nirnbergu.

Navala na Nemačku

Ljudi iz zemalja koje nisu članice Evropske unije – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Kosova – mogu u okviru utvrđenih pravila za region od 2016. da se zaposle u Nemačkoj. Uslov je da poseduju obavezujući iskaz nekog poslodavca da želi da ih zaposli. Dokaz o kvalifikacijama nije neophodan.

Ta regulativa koja za sada važi do kraja 2020. naišla je na veliko interesovanje ljudi iz regiona koji su u potrazi za poslom – tako je bilo i u nemačkim firmama, u najmanju ruku do izbijanja pandemije.

Veliki broj aplikacija doveo je do uskog grla u njihovoj administrativnoj obradi u nemačkim diplomatskim predstavništvima na Zapadnom Balkanu: predugo se čekalo na vizu, pa je broj realizovanih ugovora manji nego što je mogao da bude.

Muškarci na građevini

Studija je posmatrala godine 2016. i 2017. U njima je prosečna starost doseljenika u 73 odsto slučajeva bila manja od 40. A čak 86 odsto su muškarci. Razlog je velika potražnja u građevinarstvu koje spada u tradicionalne muške pozive. U toj privrednoj grani, kako stoji u saopštenju Instituta, posao je pronašlo 44 odsto zaposlenih koji su u Nemačku došli po regulativi za zapadnobalkanske zemlje.

U uslužnim delatnostima, kao što su hotelijerstvo i gastronomija, radi 13 odsto ljudi iz regiona, jedanaest procenata su u zdravstvenoj i socijalnoj branši, a u ostale uslužne delatnosti, u koje spada recimo čišćenje i pranje, radi deset procenata ljudi koji su se trbuhom za kruhom uputili u Nemačku.

Posao se dobija uglavnom posredstvom privatnih i profesionalnih mreža. Takvi posrednici, prema nalazima studije, ispunjavaju važnu funkciju i od suštinskog su značaja za uspešan nastavak radnog odnosa. Te posredničke mreže brinu se o tome da profil kandidata za posao odgovara očekivanjima firme. Time se, navode u Institutu IAB, stvara predvidljivost i za poslodavca i za zaposlenog.

Uspešna integracija

„Integracija osoba koje su na osnovu te regulative našle posao u Nemačkoj uspešna je u pogledu stabilnosti radnih odnosa i prihoda – u poređenju s drugim migrantskim grupama i nemačkim početnicima na poslu“, naglašavaju autori studije.

Nezaposlenost, kao i uzimanje pomoći za nezaposlene prvog ili drugog stepena iznose svega 0,1 odsto. Doduše, produžetak dozvole boravka povezan je sa sposobnošću da se obezbedi pokrivanje životnih troškova sopstvenim prihodima. Ali autori studije kažu da to ne isključuje makar privremeno primanje pomoći za nezaposlene kada dođe do otpuštanja ili zatvaranja firmi.