(INFOGRAFIKA) Koronavirus u Srbiji: Smirivanje epidemiološke situacije, Kon protiv odlaganja početka školske godine, uskoro popuštanje restriktivnih mera….

U poslednja 24 sata na korona virus u Srbiji je testirano 10.571 osoba, njih 158 bilo je pozitivno, dok su, nažalost, preminule tri osobe.

Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“, 57 na respiratorima u bolnicama širom Srbije se nalazi osoba.

Dr Kon: „Početak školske godine ne sme da se odloži. Tako bi odlagali stalno…“

Govoreći o mogućem odlaganju početka školske godine, dr Predrag Kon oštro je demantovao da je ikada rekao da bi trebalo odložiti početak školske godine i da je protiv odlaganja.

„Nikada nisam rekao da treba da se odloži, baš nikada. Nikada, ni u programu. Ni govora. Ja potpuno suprotno tvrdim da ne sme da se odloži. Tako bi odlagali stalno (početak školske godine). Potpuno suprotno. Svesno i neprekidno pričam da to ne treba odlagati“, rekao je dr Kon na konferenciji kriznog štaba.

Ranije danas dr Branislav Tiodorović je rekao da „ako krene novi pik, deca ne idu u školu“.

Glavno pitanje vezano je za đake i vrstu maske koje će nositi u školama.

„Kao što smo rekli, bilo koja maska, da li je to hirurška, epidemiološka ili pamučna, jeste nešto što je prihvatljivo za učenike prilikom boravka u školi. Napominjem još jednu činjenicu, da će organizacija nastave biti takva da će prilikom slušanja nastave biti obezbeđena fizička distanca i to je ono što je osnovno. Još nešto je jako bitno, da maska ne predstavlja samo mehaničku prepreku, već i značajnu zaštitu dodirivanja nosa, usta i brade, jer osim kapljučnim putem, virus može da se prenese direktnim i indirektnim kontaktom. Znači napominjemo, sve maske dolaze u obzir, ono što se generalno široko preporučuje i što je najekonomičnije je koristiti pamučne maske, da se one peru, peglaju i održavaju, ali to neće biti jedina mera, nego pre svega fizička distanca“, rekla je dr Kisić.

Dr Kisić Tepavčević: “Vidimo stablizaciju i smirivanje epidemiološko situacije”

“Poslednji dana vidimo stablizaciju i smirivanje epidemiološko situacije. U mnogim gradovima su se stekli uslovi za ukidanje vanredne situacije, rekla je dr Darija Kisić Tepavčević na konferenciji kriznog štaba.

“U Beogradu i Nišu ukupan procenat pozitivnosti je 1 posto, u Kragujevcu 2 posto, u Novom Sadu i Kraljevu tri posto. Ovakva sitiacija je u većini gradova. Imamo ponegde iskakanja”, rekla je dr Kisić Tepavčević.

“Situaciju u Beogradu se nedvosmisleno i ubrzano smiruje. Tu više nema dileme”, rekao je dr Predrag Kon.

“Mi sad u Beogradu imamo opštine gde nemamo nijednog sumnjivog na Kovid što je dobro”, dodao je dr Kon.

U Srbiji uskoro popuštanje restriktivnih mera ako se nastavi silazni trend 

Ukoliko se silazni trend broja novoinficiranih korona virusom u Srbiji nastavi i narednih dana, uskoro se može očekivati popuštanje restriktivnih mera, izjavila je danas članica Kriznog štaba Vlade za suzbijanje epidemije, Darija Kisić Tepavčević. 

Ona je kazala da je u toku sastanak u vezi popuštanja mera kada su u pitanju dešavanja u oblasti kulture dok je epidemiolog Predrag Kon rekao da kultura zaslužuje „apsolutni“ prioritet ali i dodao da je „kočenje brzog otvaranja i popuštanja mera“. 

„O svemu tome ćemo razgovarati na Kriznom štabu. Situacija u kojoj imamo od 100 do 200 novoobolelih na dnevnom nivou održaće se još nekoliko dana, a moja tvrda preporuka je da se sa popuštanjem mera ide onda kada broj novoinficiranih danima bude manji od 100“, kazao je Kon na konferenciji za novinare u Beogradu. 

Upitana da li će građani Srbije koji se u zemlju vraćaju sa letovanja u inostranstvu morati da idu u karantin, zamenica direktora Instituta za javno zdravllje „Dr Milan Joovanović – Batut“ je rekla da „to u ovom momentu“, ali da u narednim danima sve zavisiti od epidemiološke situacije u zemlji iz koje se vraćaju.

„Svaki od tih građana mora biti svestan da je u većini tih zemalja učestalost oboljevanja veća nego u Srbiji. Sve će zavisiti od epidemiološke situacije u momentu povratka u zemlji. U ovom momentu, oni koji se vraćaju u Srbiju neće biti u karantinu, a kako će biti za par dana, ne možemo dati predvidjanja“, rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Epidemiološka slika

Trend kretanja broja novozaraženih između 100 i 200, u narednom periodu očekuje epidemiolog Predrag Kon.

“Najvažniji su svakako brojevi, oni jesu orijentacioni ali je činjenica da to pada i da već dva dana imamo sigurno mnogo bolju situaciju. Ja sam rekao da je za očekivajuće da to bude između 100 i 200 narednih nedelju dana, ako bude tako to je ono što je očekivano. Posle toga će to još više pasti”, rekao je ranije danas epidemilog..

Ukazao je da situacija ide na bolje, ali da smo nesigurni zbog priliva onih koji imaju tegobe i onih koji se definišu kao sumnjivi.

“U Beogradu se taj broj smanjuje, ali ima neki svoj ritam. Subotom i nedeljom se spusti, pa onda ponedeljak bude najveći, jer naš čovek subotom, pogotovu nedeljom ne ide kod lekara i to je navika koja je preneta”, rekao je Kon.

Da bismo stvorili uslove za ulazak u „miran period“, epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je danas da bi ovakvi rezultati trebalo da se održe i ubuduće.

“Ako kažemo da se u kliničkim centrima otpušta više nego što se prima, to znači da bi trebalo sve da bude dobro, ali nije to baš tako. Ima dosta pregleda, a kada ima dosta pregleda i pored toga što je prijem manji od pre 15-ak dana, to se svede na trećinu onoga što smo imali pre 15 dana i govori da se virus održava. Ovo vlažno vreme mu odgovara da se održava posebno gde se ne poštuju mere”, objasnio je Tiodorović.

Povećani kapaciteti za testiranje

Usled gužvi zbog testiranja na koronavirus na lični zahtev, uglavnom zbog putovanja u Crnu Goru koja su uz negativan PCR, odnosno pozitivan serološki test omogućena prošle nedelje, prošireni su kapaciteti za testiranje.

Predrag Kon kaže da su u Gradskom zavodu za javno zdravlje planirali da testiraju 30-35 ljudi dnevno, ali da je sada to podignuto na 150.

“Međutim, mi smo samo tokom jučerašnjeg popodneva dobili 1.500 zahteva i to nisu pojedinci nego porodice. To je ogroman novi pritisak”, rekao je Kon i dodao da slobodnih termina nemaju najmanje dve nedelje.

Istakao je da rezultati testa sada obično stižu za 24 sata i objasnio da većina zemalja prilikom ulaska gleda datum uzimanja materijala za testiranje, a ne stizanja rezultata.

“Sada na rezultatima piše i jedno i drugo i kada je uzet materijal i kada je izdat rezultat, tako da to zavisi od svake zemlje. Najčešće traže kada je uzet materijal, ali postoji zemlje gde priznaju i kada je dobijen rezultat”, rekao je Kon.

Polazak u školu – prelomni trenutak

Od kada su predstavljeni detalji o modelima pohađanja nastave u školama od 1. septembra, Krizni štab kao prelomni trenutak, u odnosu na epidemiju koronavirusa, ističe polazak u njih.

Branislav Tiodorović je istakao da je to bitan i preloman momenat za društvo i da je zasnovano na nekoliko faktora.

“U stručnom delu Kriznog štaba imamo zajednički stav i tu nema dileme, da je potrebno da deca pođu u školu što je zasnovano na nekoliko faktora.

Prvi jeste povoljnija epidemiološka situacija. Da krene novi pik ne bi išli u školu nego bi se nastava pratila onlajn, tu dilemu odmah da raščistimo. Praćenje epidemje svakodnevno će nam ukazivati na to šta se dešava.

Drugi je faktor potreba, nema razvoja sociopsihološkog mladog organizma posebno od 1 do 5 razreda ako se ne omogući da se druže, da budu u školi pod nadzorom, svi pamtimo učitelje i to nam ostaje celog života. To je bitno za razvoj mladog organizma u sociopsihološkom smislu, moramo znati da je to važan postupak koji se ne može izbeći.

Treći faktor je spremnost društva, pre svega mislim na prosvetne radnike, njihova spremnost da rade pod drugačijim uslovima, da budu pripremljeni da funkcionišu na najbolji mogući način. Nije im lako, to je težak posao”, istakao je on.

Tiodorović je naglasio i da je vrlo značajna uloga roditelja u celoj situaciji.

“Treba da razmišljaju prvo o zdravlju deteta, da bude sigurno. I da nema korone, dete koje kreće u prvi razred treba da se razmišlja o tome kako da ode, kako da se vrati iz škole, da li će biti sve kako treba”, objasnio je Tiodorović.

Nema više zabune, dr Kon kaže da su sve maske prihvatljive: “A najbolje od platnenih su troslojne…”

Posle sugestije epidemiologa Predraga Kona o tome da bi deca u školama trebalo da nose troslojne, a ne jednoslojne pamučne maske, nastala je zabuna jer je javnost to doživela kao novu odluku, odnosno preporuku Kriznog štaba, drugačiju od prvobitne prema kojoj sve maske dolaze u obzir.

Na pitanje kakve maske deca treba da nose u školama, Predrag Kon je jutros, gostujući na RTS, rekao da su prihvatljive bilo kakve maske koje prekrivaju nos i usta.

Mogu se koristiti i hirurške, i epidemiološke, i platnene maske.

“Sada imate platnene maske koje su jednoslojne, dvoslojne i troslojne. Najbolje od platnenih su troslojne, jer su skoro jednake kao hirurške”, rekao je Kon.

Do zabune u vezi sa tim kakve bi maske deca trebalo da nose u školama, došlo je posle Konove izjave da nije svejedno koje će maske deca nositi u školama, odnosno da bi to trebalo da budu troslojne, a ne jednoslojne pamučne.

On je posle toga objasnio da je troslojne maske pomenuo zato što ga je direktorka Republičke zdravstvene inspekcije zamolila da skrene pažnju građanima da su troslojne maske najefikasnije..

Kon je objasnio da se zaštita može postići i korišćenjem ostalih vrsta maski, ne samo troslojnim.

“Najbolje su troslojne maske, one imaju dva platnena sloja i međusloj – šifon. Ali jednoslojne maske takođe štite decu i sa njima se postiže željeni efekat. Učenici dolaze u školu ni ne znajući da su zaraženi, a mogu da zaraze i druge. Zato moraju da nose maske”, rekao je Predrag Kon.

“Milion puta sam okrenula broj, telefon je stalno zauzet ili se niko ne javlja”: Mnogo živaca i vremena potrebno za testiranje na koronu u Nišu

Za razliku od Beograda, u Nišu nema dugih redova za testiranje PCR testom na lični zahtev, iako se ta analiza radi jedino u Institutu za javno zdravlje Niš.

Građani međutim kažu da ni u Nišu nije lako doći do testa jer prethodi zakazivanje, za koje je, kako tvrde, potrebno puno vremena i živaca.

Desetak građana koji su danas čekali u redu ispred montažnog objekta za testiranje, kazalo je agenciji Beta da im je bilo potrebno više dana da bi zakazali testiranje.

“Zakazivanje se obavlja preko jednog fiksnog broja telefona, od 10.00 do 12.00 časova radnim danima i taj broj je stalno zauzet ili se niko ne javlja. Prvog dan nisam uspela da dobijem vezu, iako sam ‘milion’ puta okrenula broj, a drugog dana sam uspela takođe posle bezbroj poziva”, kazala je Nišlijka kojoj testiranje potrebno radi posete sinu u inostranstvu. 

“Kad se napokon dobije veza, onda zakazivanje ide brzo. Juče sam dobio vezu, a za danas su mi zakazali testiranje”, rekao je stariji čovek, koji namerava da putuje u Crnu Goru. 

U Institutu za javno zdravlje Niš nisu odgovorili na pitanje agencije Beta koliko građana se dnevno javi za zahtevom za PCR testiranje. 

Povodom žalbi Nišlija da vrlo teško mogu da zakažu testiranje, epidemiolog Branislav Tiodorović je u izjavi za RTS rekao da je pritisak ljudi veliki radi odlaska u Crnu Goru, a da je Institut za javno zdravlje u Nišu verovatno ispunio kvotu testova koje ima.