Glumica Danijela Štajnfeld u svom dokumentarnom filmu „Zaceli me“, predstavljenom na Filmskom festivalu u Sarajevu, otkrila da ju je seksualno napao moćnik iz filmske industrije, zbog čega je navodno i napustila Srbiju.
Danijela je za TV Sarajevo govorila o dokumentarcu, rekavši da se na priznanje ohrabrila tek kada je film završila.
„Moja ideja je bila da napravim film o posledicama silovanja, seksualnog zlostavljanja, iz perspektive žrtava i ljudi koji su počinili zločine. Kad smo napravili sirovi materijal, prvi montažni tejk narativa, u tom momentu sam se ohrabrila da podelim moju priču. Deo moje priče je došao u zadnjem momentu nastanka ovog filma“, rekla je Danijela.
„Taj naslov „Zaceli me“ je direktan poziv društvu da se podrži žrtva silovanja u preboljevanju posttraume. Jedna stvar je preživeti strašnu traumu seksualnog zlostavljanja, a druga stvar preboleti čitav zid srama i tišine u kojoj žrtva treba da bude, zato što postoji implikacija da je žrtva silovanja ili bilo kakvog seksualnog zlostavljanja, bilo ko da je to – muško, žensko ili dete, da su nešto učinili ili na neki način doprineli da se taj zločin desi“, – objasnila je, prenosi Telegraf.rs.
„Ne možete nikoga naterati da vas siluje. Ja bih sa ovim filmom volela ne da se na neki senzacionalistički način prikaže nešto grafički, nego jedan intiman portret – da je ovo jedan društveni problem, kulturni problem, i da je moja i poruka filma da je izlečenje jako jednostavno, samo bi trebalo da saslušamo žrtve. Ljudi, ako prijave ili se nekome povere, neće biti osuđivani“, poručila je Danijela.
To je interesantno… Kad sam razgovaral sa žrtvama silovanja, radila sam oko 40 intervju po Sjedinjenim Državama, ljudi koji su radili razne vrste zločina – da li je to porodični zločin ili je to zločin od načelnika policije, ili je to neki vojnik u američkoj vojci koji je bio silovan od strane svojih kolega vojnika, ti zločini se dešavaju zato što počinioci znaju da mogu da računaju na ćutanje žrtava. Nemojte biti iznenađeni jer i muškarci to mogu da prežive, deca… To su najstrašniji slučajevi.
„Meni je bilo najteže da slušam i saosećam sa žrtvama silovanja, sa ljudima koji su počinjavali strašne zločine… Intervjuisali smo muškarce u zatvoru i mimo zatvora. Bilo mi je mnogo lakše da intervjuišem ljude koji su počinili zločin, nekako sam našla način da saosećam sa njima. To je možda čudno reći, ali uvek mislim da nešto jako strašno čuči u tim ljudima kad moraju da počine takve zločine,“ rekla je Danijela.
„Nisam se usudila bilo kome da kažem šta se meni desilo u danima posle seksualnog zlostavljanja. Ja sam jako brzo, u prvim momentima posle traume, mozak se „razračuna“ i vidi da, ako bilo kome kažem, posledice toga da ako prijavim će možda biti mnogo gore za mene i moju bezbednost, moju porodicu, budućnost… Poveravala sam se laptopu… Radila sam male video zapise, na koje sam čak i zaboravila, danima sam bila u šoku. Onda, kad smo u montaži smislili da vidimo ima li nešto arhivsko, pronašli smo to na hard drajvu koji se skroz raspao. Ti materijali su sad dragoceni testament, kako žrtva podnosi i kako se nosi sa tim u danima posle zločina“, objasnila je Danijela.
„Niko mi ne može oduzeti moć da pričam. Ta priča je iza mene. Slobodna sam od okova koje sam do sada imala“, govori Danijela u jednom trenutku svoje ispovesti.
„Moja želja je da, ako postoje žrtve silovanja ili porodice žrtava, mogu da veruju da traume mogu da se pobede. Najjači put ka izlečenju i prevazilaženju ove traume je da o tome govori. Što sam više govorila, to me je bilo manje sramota. Nikoga ne treba da bude sramota da govori o tome, jer žrtve nisu ni na koji način, nikada, krive“, zaključila je Danijela.
Tagovi
