Od početka prošle godine do marta ove godine, od 173 državne osnovne škole u Beogradu njih najmanje 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Najviše incidenata desilo se početkom školske godine – od 94 incidenta kojima se može utvrditi datum, 41 se dogodio u septembru i oktobru, nakon letnjeg raspusta i povratka učenika u školske klupe.
Ostalih meseci prijave nasilja su se beležile u jednocifrenim brojevima.
Socijalni psiholog Dragan Popadić objašnjava da se u ovim slučajevima nasilje koristi da se uspostavi dominantan položaj u nekoj grupi, u ovim slučajevima u okviru odeljenja.
Takođe, na to može uticati i period letnjeg raspusta – ako su deca u odnosu sa porodicom i prijateljima navikli da se svađaju ili tuku, to će ponoviti i u školama.
„Najčešći su fizički sukobi, pre svega tuče dečaka. Devojčice su češće žrtve nasilja nego što ga one izazivaju. Dok se nasilje izjednačavalo samo sa fizičkim nasiljem smatralo se da su dečaci mnogo nasilniji, ali je to promenjeno“, objasnio je Popadić.
Devojčice češće ogovaraju, isključuju iz društva i koriste slične metode umesto fizičkog obračuna, ali su svi tipovi nasilja zastupljeni i kod dečaka i devojčica, navodi on.
Iz prijava koje je CINS analizirao se vidi da deca psihičko i socijalno nasilje uglavnom ne prijavljuju, već za ranije probleme kažu tek nakon što dođe do fizičkog sukoba. Primera radi, do tuče dva dečaka u Osnovnoj školi Aleksa Šantić došlo je na času, ali je nakon odlaska kod psihologa jedan od dečaka priznao da to nije bio prvi sukob već kulminacija. Dečak sa kojim se potukao navodno ga je mesecima vređao, psovao, izazivao na tuču i vređao njegovu majku.
Popadić kaže da se fizičko nasilje lakše prepoznaje pa je zato vidljivije kao i da nastavnici moraju bolje od drugih da prepoznaju šta je sve nasilje kako bi reagovali, ali da to često ne rade. Dodaje i da deca često ne prijavljuju nasilje.
„Nastavnici ne uspevaju da reše taj problem, samo održe predavanje nasilniku ili gledaju da to zabašure na različite načine, a dete koje je izloženo nasilju od toga posle trpi još više“, naveo je Popadić.
On smatra da svaka škola treba da ima tim za borbu protiv nasilja u kom će biti ljudi koji su obučeni i kompetentni da se sa problemom nose, ali i koji znaju da traže pomoć kada im treba.
Od nekoliko beogradskih škola u kojima je bilo više prijava je i Osnovna škola Nadežda Petrović.
Tako je u jednom slučaju učenik izazvao tuču na času. Prema rečima direktorke ove škole Ivane Stjepanović, on je dobio jedinicu iz vladanja i ukor nastavničkog veća, a roditelji su dolazili jednom nedeljno na razgovor sa pedagogom i odeljenskim starešinom da bi im se objasnilo kako da rade sa njim. Pored toga učeniku je određen društveno koristan i pojačan vaspitni rad.
„Osim toga, ide i kod psihijatra na razgovor“, kaže Stjepanović.
Drugi slučaj je rešen tako što je učenik, nakon što je izbacio petardu kroz prozor učionice, prebačen u drugu školu, dok ostale prijave nisu bile najteži oblici nasilja iako su prvo tako prijavljene.
Još jedan slučaj je slučaj Maše, učenica jedne od beogradskih osnovnih škola. Ona je stajala u novembru prošle godine na hodniku sa drugaricama i u tom trenutku učenik iz njenog odeljenja ju je gurnuo sa leđa, nakon čega je pala i udarila glavu. Naredne nedelje ponovo ju je gurnuo i tada je razbila koleno.
Kako tvrdi njen otac Vladimir, taj isti učenik koji je gurnuo Mašu od prvog razreda je pravio probleme – vređao vršnjake i ometao časove – i bio česta tema roditeljskih sastanaka. Iako su se drugi roditelji takođe žalili, sve je godinama gurano pod tepih i problem je ostao nerešen.
Mašin otac je nakon problema koji su se ponavljali poslao prijavu školi, ali i pored toga njen slučaj se ne nalazi u evidenciji Ministarstva.
Škola je morala da slučaj ovog vršnjačkog nasilja prijavi Ministarstvu.
Prema Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje škole najteže oblike nasilja moraju da prijave u roku od 24 časa nadležnoj Školskoj upravi, organizacionoj jedinici Ministarstva koja nadzire, vrednuje i daje podršku školama. Davljenje, napadi oružjem, zastrašivanje, pretnje, deljenje neprimerenih slika vršnjaka samo su neki su od tih oblika nasilja. U njega između ostalog spada i ono koje se ponavlja i ne rešava.
Tagovi
