Bio je petak, pola četiri ujutru, kad je Dobrila klepila Frica po potiljku dok je ovaj ležao na boku i spavao. Fric se probudio, podigao je glavu i pitao je: „Šta je bilo?“ Onda je Dobrila rekla: „Kako možeš da spavaš? Pa je l’ ne čuješ šta se dešava kod Mate u sobi?“ Onda je Fric oslušnuo nakratko šta se čuje, pa je skočio iz kreveta, obukao kratke pantalone i odmah je uleteo u Matinu sobu. A u sobi su bili Mate i jedna devojka. Pa je devojka brzo dohvatila beli prekrivač i pokrila se preko glave, a Mate je ostao da leži bez ičega na sebi i zbunjeno je gledao u Frica. Onda je Fric rekao: „Otkud to da se ti jebeš van Srbije, i to u Hrvatskoj?“ Mate je i dalje nemo gledao u Frica. Pa je Fric rekao: „Mala, je l’ si ti Hrvatica?“ Onda se čuo ženski glas ispod čaršava: „Jesan.“ Onda je Fric rekao: „A jesi odavde sa Korčule?“ Onda se čuo ženski glas ispod čaršava: „Jesan.“ Onda je Fric rekao: „Pa je l’ ti znaš da se moj sin jebe samo sa ženama članicama partije na vlasti u Srbiji?“ Onda se čuo ženski glas ispod čaršava: „A nije mi reka jebate!“ Onda je Fric rekao: „E, pa eto ti. A koja si ti onda?“ Onda se čuo ženski glas ispod čaršava: „Ja san Tonka.“ Onda je Fric rekao: „E, a drago mi je.“ Onda je Tonka rekla: „A je, i meni je puno drago.“ Onda je Fric pitao: „A jesi ti u hadezeu?“ Onda je Tonka rekla: „A nisan, čoviče, jebate hadeze.“ Onda je Fric rekao: „Pa koja si ti onda?“ Onda je Tonka rekla: „Ma radin doli u slastičarni pa san Matu zavolila kad je izija petnaest kugli sladoleda.“ Onda je Fric rekao: „Ma oli moj Mate može pojest toliko kugli?“ Onda je Mate rekao: „A jesi imao gluplje pitanje, leba ti?“ Onda je Tonka rekla: „A baren je iz srca.“ Onda je Fric rekao: „A možeš sad skinut taj čaršav kad smo se upoznali?“ Onda je Tonka rekla: „A ne pada mi na pamet.“ Onda je Fric rekao: „A onda bi se i ti, Mate, moga pokrit da ti ne gledam u patku dok ti pričan s curon?“ Onda je Mate rekao: „A što ti sad pričaš na ovom njihovom jeziku?“ Onda je Fric rekao: „A zato što volin kad mi strani jezik ide ka da mi je maternji.“ Onda je Tonka rekla: „A i ja se dobro osićan ovdi ispod plahte.“ Onda je Fric rekao: „E, a drago mi je.“ Onda je Tonka rekla: „E.“ Onda je Fric rekao: „A moran ti priznat da san ti još u šoku jer mi je ovo prvi put da vidin sina sa curon koja nije u partiji na vlasti.“ Onda je Tonka rekla: „A puno mi je drago zbog vas.“ Onda je Fric rekao: „A jesi baren simpatizerka hadezea?“ Onda je Tonka rekla: „Ma ja san ti, čoviče, nihilistkinja.“ Tu je Fric potpuno zanemeo. Onda je Mate rekao: „A je l’ ti sad lakše?“ Onda je Fric prošaptao: „Ma je l’ Dobrila zna za ovo?“ Onda je Mate rekao: „A ti si prvi koji nas je video zajedno.“ Onda je Fric rekao: „E, ali Dobrila je prva koja vas je čula zajedno.“ Onda je Tonka rekla: „Ajme.“ Onda je Mate rekao: „A jebote ja ne razumem više šta znači ova reč ‘ajme’?“ Onda je Fric rekao: „A to ti je lako, to ti je na srpskom ‘kuku’.“ Onda je Tonka rekla: „E, a hvala van puno, al’ nemojte me vi prevodit.“ Onda je Fric rekao: „E, a oprosti mi puno, ali nisan navika da pričan sa nihilistkinjom koja je ispod plahte.“ Onda je Mate rekao: „A šta vam je plahta jebote?“ Onda je Fric rekao: „Tradicionalna nihilistička nošnja žena u Dalmaciji.“ Onda je Tonka rekla: „E. A ova van je dobra.“ Onda je Fric rekao: „E. A iman ti ja puno odličnih.“ Onda je Mate rekao: „A je l’ tebi palo na pamet da se vratiš u svoj krevet?“ Onda je Fric rekao: „Ni u jednom momentu.“ Onda je Tonka rekla: „A je li van puno boje ovdi?“ Onda je Fric rekao: „E. A puno.“ Onda je Tonka rekla: „A tamo van je supruga?“ Onda je Fric rekao: „E. A hvala ti puno, ali supruga mi je više sa mobilnim nego sa mnom.“ Onda je Tonka rekla: „A što?“ Onda je Fric rekao: „A ona ti je politički opterećena osoba, eto.“ Onda je Tonka rekla: „Ajme.“ Onda je Fric rekao: „Jeste, ajme, a evo je i ovde prati situaciju oko spomenika Stefanu Nemanji koji se podiže u Beogradu.“ Onda je Tonka rekla: „A ko van je to?“ Onda je Fric rekao: „A pojma nemam, koliko san razumija biće da je neki Kusturičin rođak.“ Onda ga je Mate pogledao zbunjeno. Ali onda je Dobrila iznenada upala u sobu i zatekla scenu u kojoj Fric u kratkim pantalonama sedi na ivici kreveta, a na kojem leškari Mate potpuno go, a jedna nepoznata devojka leži ispod čaršava. A onda je Dobrila rekla: „A puno mi je drago što ste se raspričali vas troje!“ Onda je Tonka rekla: „A oprostite, vaš suprug je upravo govorija kako ste politički opterećena osoba, a je l’ vas ja mogu nešto pitat?“ Onda je Dobrila rekla: „A pitaj.“ Onda je Tonka rekla: „A je li to poremećaj?“ A onda je Dobrila sela pored Tonke i rekla: „A to ti je, dušo moja, zajebano, jer sad san ti ja Srpkinja u Hrvatskoj, a Srbi u Beogradu nisu zadovoljni ponašanjem Srba u Hrvatskoj, je l’ me razumiš?“ Onda je Tonka rekla: „Razumin.“ Onda je Dobrila rekla: „I onda ti meni to toliko ide na kurac da ne mogu oka sklopit jer me muči to da su Srbi u Beogradu jedino bili zadovoljni Srbima u Hrvatskoj onda kad su ovi bili u totalnom kurcu i u koloni bežali iz Hrvatske, je l’ me razumiš?“ Onda je Tonka rekla: „Razumin.“ Onda je Dobrila rekla: „A blago tebi. No san ti ja ovde skontala da te Srbe u Beogradu treba odjebati pod hitno da bi nam svima bilo bolje, i tamo u Beogradu ali i šire, je l’ me razumiš?“ Onda je Tonka rekla: „A kako to mislite?“ Onda je Dobrila rekla: „A tako što ćemo za početak skinut plahtu sa sebe i pogledat se malo u oči.“
*U svakom broju Nedeljnika možete da pratite kolumnu Srđaba Valjarevića „Fric i Dobrila“