Pedeset godina istraživanja stresa ukazuje na to da on duboko utiče na telo, počev od pamćenja do načina na koji telo skladišti masti. Naučnici su utvrdili i da izaziva strukturne promene u mozgu, navodi Vox.
„Hroničan stres troši telo“, kaže Ketrin Friman Anderson, profesor sociologije sa Univerziteta u Hjustonu, prenosi zagrebački N1.
Dugotrajni stres slabi imunski sistem. Godine 1991, naučnici koji su proučavali vezu između psihološkog stresa i imunološkog odgovora namerno su izložili 394 zdravih učesnika jednom od pet respiratornih virusa. Ispitanici su potom stavljeni u karantin i nadgledani su. Čak i nakon kontrole faktora kao što su starost, pol, obrazovanje, težina i prethodni status antitela, istraživači su otkrili da su osnovni nivoi stresa kod neke osobe povezani s povećanim rizikom od obolevanja. Od tada su desetine studija pokazale da hronični stres uvećava rizik ne samo od prehlade već i od razvoja stanja poput astme i Alchajmerove bolesti.
Hronični stres takođe može da utiče na to da vakcina bude manje delotvorna, pokazala je studija koja je proučavala učinak vakcine protiv gripa.
Kavita Vedhara, profesorka zdravstvene psihologije sa Univerziteta u Notingemu, koja sprovodi studiju o kovidu-19 i stresu, osmislila je 2018. godine eksperiment za 138 starijih odraslih da bi utvrdila da li pozitivno raspoloženje može da ima zaštitni efekat. Vedhara je otkrila da su psihološki uticaji, uključujući stres i raspoloženje, uticali na odgovor antitela učesnika. Otkrila je da je vakcina bolje delovala kod pojedinaca koji su na dan vakcinacije bili raspoloženi.
Stres takođe utieče na koncentraciju mnogih hormona, uključujući kortizol, koji deluje na stvaranje antitela. Tokom reakcije „bori se ili beži“, mozak aktivira mrežu koja uključuje hipofizu i nadbubrežne žlezde. Te žlezde oslobađaju kortizol i druge hormone koji održavaju telo u visokoj pripravnosti.
Ali, kortizol takođe ima iznenađujuće mesto u imunološkom sistemu. Većina imunoloških ćelija takođe ima receptor za njega.
„To znači da postoji direktan mehanizam kojim kortizol može da reguliše imunske ćelije i naš imunološki sistem“, kaže Vedhara.
Još ne znamo, navodi, koliko smanjenje stresa može da pomogne u zaštiti od teškog slučaja kovida-19, ali možda postoje mere koje sada mogu da se koriste za smanjenje ukupne anksioznosti. Ali, promenom ličnog ponašanja ne može se izboriti protiv strukturnih izvora stresa.
Tagovi
