Denver Nagetsi nisu uspeli, a nije da nisu imali prilike, da povedu u seriji protiv LA Klipersa, izgubili su 113-107 i sada ekipa Nikole Jokića gubi 1-2 u polufinalu Zapadne konferencije.
Treća utakmica Klipersa i Nagetsa počela je kao neka intergaliktička simulacija, ili kao FIFA 06, igrači su odakle god šutnu pogađali, a nisu hologrami i zbir nula i jedinica.
Timovi su iz igre pogađali u visokim procentima, neočekivano za umor koji se nagomilava i važnost utakmice.
A bila je jako važna. Nakon uverljive pobede Klipersa u prvoj i laganog poraza u drugoj, tim Doka Riversa ponovo je morao da se suoči sa epitetom ekipe koja radi „na dugme“.
Ipak, danas je u poslednjem trenutku, kada je vrag daleko odneo svaku šalu, dugme za uključivanje pritisnuo Pol Džordž i napravio ključnu razliku.
Ipak, možda i važniji faktor od njegova 32 poena jeste bila odbrana Klipersa koji su poslednju četvrtinu odigrali sjajno u defanzivi – od Lenardove rampe srednjim prstom, do svih pravovremenih preuzimanja.
Denver je, takav se utisak stiče, imao svoje šanse i nije ih iskoristio.
Kontrolisao je utakmicu gotovo 40 minuta – imao dvocifrenu prednost, a zatim i 7 poena prednosti na 8 minuta do kraja – a onda je potpuno izgubio napadački ritam.
Istina, u ritmu je od početka i bio jedino Nikola Jokić koji je ubacio 32 poena, uhvatio 12 skokova i podelio 8 asistencija, ali su važne role odigrali i Geri Heris i Džamal Marej.
Utakmicu sa ogromnim oscilacijama odigrao je Majkl Porter Junior. Svaki dobar potez pratio je jedan loš. Svaki loš, zatim, bio je popravljen nekim dobrim, ali bez njegovog kontinuiteta u igri Nagetsi nisu imali puno šanse.
Računica je jasna: kada neko protiv Klipersa promaši gomilu otvorenih trojki i pogodi svega 11 iz 33 pokušaja, mora da bude njegov srećan dan da bi odneo pobedu.
Tim Majkla Melouna očigledno nije imao sreće, ali ni znanja da svoje prednosti iskoristi.
Klipersi su defanzivnim minijaturama preokrenuli utakmicu, a kada je Denver jednom pročitan, niko nije imao keca u rukavu.
Jokićev svaki polazak na ulaz iz položaja kada je okrenut leđima, pročitan je i u tim je situacijama bio udvajan. Kada je uspevao da se oslobodi lopte, usledio bi promašaj saigrača.
Ako tim Doka Riversa zaista radi na dugme, onda Nagetsi ne bi trebao da brinu jer je sledeća pobeda, po toj logici, njihova.
Međutim, postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da Jokić ne igra na nivou svog renomea – najboljeg centra sveta?
U tom bi slučaju, čini se, i „isključeni“ Klipersi rutinski okončali sve.
Tagovi
