Dijabetes danas predstavlja veliki zdravstveni problem, jer sve češće pogađa mlađe, radno aktivno stanovništvo. Procenjuje se da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, odnosno svaki deseti stanovnik naše zemlje, prenosi agencija Tanjug.
Lošu statistiku pogoršala je i trenutna epidemija koronavirusa, koja je bacila senku na ostale hronične bolesti i pacijente koji od njih boluju, saopštio je Dijabetološki savez Srbije.
„Epidemija je pokazala da moramo da nađemo druge načine kako da ostanemo u kontaktu sa pacijentima. Pod tim mislim na veće angažovanje medicinskih sestara, telemedicinu i elektronske konsultacije, koje bi trebalo i zakonski odobrit“, kaže prof. dr Teodora Beljić Živković, direktorka Klinike za interne bolesti KBC „Zvezdara“.
Ona je dodala da ukoliko epidemija potraje, verovatno ni ubuduće pacijenti neće moći da dolaze na preglede kod doktora kao što su navikli. Zbog toga lekari nemaju pravu sliku u kakvom su stanju pacijenti koji imaju šećernu bolest.
„Od kada je KBC Zvezdara prestala da bude kovid bolnica na zakazane kontrole je došlo svega 20 odsto pacijenata, jer se ljudi plaše da se ne zaraze, ali to znači da se ne kontrolišu redovno“, objašnjava Beljić Živković za Tanjug.
Pacijenti sa dijabetesom su u dvostruko većem riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja. Srčana slabost se javlja kao najranija komplikacija kod dijabetesa i to već u prvih pet godina od postavljanja dijagnoze dijabetesa kod 70 odsto obolelih.
„Lečenje pacijenata sa dijabetesom sada je pomenjeno. Kada čovek sazna da ima šećernu bolest i ako ima bilo kakavo oboljenje srca ili rizik od prestanka rada bubrega, on automatski dobija provereni lek, metformin, ali i novi iz grupe SGLT2 inhibitora“, navela je Beljić Živković.
Sprovedena je velika studija o lečenju obolelih od šećerne bolesti koji uz to imaju srčanu i bubrežnu slabost, a rezultati su nedavno predstavljeni na Evropskom kongresu kardiologa.
„Ono što je važno je da smo iz zone prevencije ušli u zonu aktivnog lečenja. Sada smo u stanju da kod pacijenata, koji imaju dijabetes, sprečimo neke dugoročne komplikacijet“, kaže prof. dr Arsen Ristić, kardiolog i pomoćnik direktorka Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.
Dijabetičari kod kojih je potvrđena neka od kardiovaskularnih komplikacija se klasifikuju u grupu sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom.
Čak i kada je dijabetes jedini faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, nastavlja prof. dr Ristić, to je dovoljno da se indikuje preventivna terapija statinima, SGLT2 inhibitorima i drugim lekovima koji smanjuju kardiovaskularni rizik.
„Šira dostupnost SGLT2 blokatora bi značajno smanjila potrebe za ponovne prijeme na bolničko lečenje pacijenata sa srčanom slabošću i dijabetesom. Jedini problem, koji otežava da veći broj pacijenata oseti koristi ovih lekova, je što oni u našoj zemlji nisu dostupni o trošku osiguranja“, naveo je Ristić a navodi se u saopštenju.
Dijabetološki savez Srbije, kao krovna organizacija prepoznala je potrebu i značaj telemedicine, odnosno online savetovanja, pa je tako odmah po početku pandemije kovid-19, pokrenula projekat „Poveži i podrži“.
„Projekat je osmišljen da pomogne osobama koje žive sa dijabetesom, da dobiju odgovore na pitanja koja ih zanimaju o bolesti, a da ne moraju da izlaze iz svog doma“ kaže Aleksandar Opačić,predsednik Dijabetološkog saveza Srbije.
Tagovi
