Velika studija u „Lansetu“: Srbija među šest zemalja u kojima raste broj protivnika vakcina, u društvu Pakistana, Indonezije, Avganistana…

U uglednom medicinskom časopisu The Lancet objavljeno je najveće istraživanje o globalnom poverenju u vakcine, koje utvrđuje, kako su autori rekli, „žarišta oklevanja“.

Poverenje u vakcine je nisko u poređenju sa drugim regionima, i u rasponu je od 19% (Litvanija) do 66% (Finska) ispitanika koji su u decembru 2019. rekli da se „potpuno slažu“ da su vakcine bezbedne.

No postoje naznake da poverenje javnosti u vakcine raste u Evropskoj uniji, posebno u Finskoj, Francuskoj, Italiji i Irskoj, ali i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Nasuprot tome, u šest zemalja je primećen veliki porast ispitanika koji se „nimalo ne slažu“ sa stavom da su vakcine bezbedne. To su Azerbejdžan (2% takvih bilo je 2015. godine, sada ih je 17%), Avganistan (2%-3%), Indonezija (1%-3%), Nigerija (1%-2%), Pakistan (2%-4%) i Srbija (sa 4% na 7%). Autori navode da je to odraz trendova u političkoj nestabilnosti i verskom ekstremizmu.

Sa nadanjima da bi uskoro mogla da bude dostupna vakcina protiv kovida-19, autori – koje je predvodila profesorka Hajdi Larson sa Londonske škole higijene i tropskih bolesti – navode da ispitivanje javnog mnjenja i brz odgovor na pad poverenja u vakcine mora da bude prioritet.

Poverenje javnosti u vakcine varira od zemlje do zemlje i od regiona do regiona. Ono raste u pojedinim delovima Evrope, no u nekim zemljama je sve više skeptika, što zbog politike i religije, što zbog širenja dezinformacija na internetu. Sve to ugrožava vakcinaciju širom sveta.

Novo istraživanje o globalnim trendovima sprovedeno je između 2015. i 2019. u 149 države sveta. Bilo je više od 284.000 punoletnih ispitanika, koji su odgovarali na pitanja da li su, po njihovom mišljenju, vakcine važne, bezbedne i efikasne.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je oklevanje da se prime vakcine jedna od deset najvećih pretnji po globalno zdravlje.

U Evropskoh uniji, najveći pad poverenja zabeležen je u Poljskoj (za svega godinu dana, od novembra 2018. do decembra 2019, broj onih koji veruju vakcinama pao je sa 64% na 53%), usled jako dobro organizovanog lokalnog antivakserskog pokreta, kaže se u „Lansetu“. No u Francuskoj je zabeležen drugi trend, sa 22% na 30%.

U šest zemalja koje su istaknute kao žarišta pada poverenja u vakcine, navode autori, „zabrinjavajući trend“ je što ljudi ne samo da smatraju da vakcine nisu bezbedne, već se i aktivno bore protiv njih.

Koautorka studije, Klarisa Simons, kaže, ipak, da će čak i ljudi koji sumnjaju u vakcine obično vakcinisati svoju decu.

„Javnost generalno razume važnost vakcina, ali naučna zajednica mora da bude mnogo bolja u izgradnji javnog poverenja u bezbednost vakcinacije“, navodi ona.

Muškarci i manje obrazovani ispitanici uglavnom su se protivili vakcinama. Najveće pristalice su oni koji veruju zdravstvenim radnicima i koji se ne pouzdaju u savete prijatelja, porodice i druge nemedicinske izvore.