Velika Britanija je naručila ukupno 340 miliona doza potencijalne vakcine protiv koronavirusa kod šest farmaceutskih kompanija, Evropska unija je sa jednim proizvođačem vakcina sklopila posao vredan 2,4 milijarde evra, dok su SAD obezbedile 800 miliona doza od nekoliko različitih kandidata u poslu vrednom 1,6 milijardi evra, piše Gardijan.
Ovako, ukratko, izgleda borba velikih u obezbeđivanju dovoljnih količina doza za svoje stanovništvo. Zapravo, uradiće sve što je potrebno da bi se njihove ekonomije ponovo pokrenule.
Međutim, bogate države naručile su milione doza – još uvek – ne do kraja ispitanih vakcina. Vrlo lako bi se moglo dogoditi da su se opkladili na pogrešnog „igrača“. Čista lutrija.
O tome svedoči i činjenica da je ispitivanje oksfordske vakcine – u saradnji sa industrijskim partnerom AstraZenekom – koje je do sada najviše odmaklo, naglo zaustavljeno tokom ove nedelje, nakon što je jednom dobrovoljcu koji je primio vakcinu pozlilo. Još uvek se ispituje da li je pogoršano stanje posledica vakcinacije.
U svakom slučaju, rizik je veliki. Ukoliko imućne države izgube „opkladu“, preostaje im da pokucaju na vrata Covaxa, inicijative Svetske zdravstvene organizacije, uspostavljene kako bi sve države podelile rizike, ali i koristi od razvoja vakcine, kada se za neku ili više njih utvrdi da su efikasne i delotvorne.
Širom sveta, u ovom trenutku, razvija se 321 potencijalnih vakcina protiv COVID-19, od kojih su 32 u nekoj fazi kliničkih ispitivanja, prema izveštaju britanskog Velkom trast instituta. Nekolicina se nalazi u poslednjim fazi, koja uključuje testiranje na desetinama hiljada ljudi.
Britanska vlada je naručila vakcine od šest proizvođača, baziranih na četiri tehnologije. Direktor kompanije Velkom trast ser Džeremi Farar je rekao da i dalje nema naznaka koja će vakcina naposletku biti efikasna.
„To je suštinski rizičan poduhvat i ne možete podržati samo jednog kandidata. Međutim, morate biti i pragmatični i razumeti da neće svi kandidati proći poslednju fazu ispitivanja“, rekao je ser Džeremi Farar.
U takvim okolnostima, najsigurnija opcija i za siromašne i bogate jeste Covax, kaže on. Siromašnim zemljama nudi spas, budući da one ne mogu priuštiti vakcinu, a bogatim državama predstavlja „polisu osiguranja“.
UNICEF, koji je i do sada nabavljao postojeće vakcine za zemlje sa niskim prihodima širom sveta, istu ulogu ima i tokom pandemije koronavirusa. Takođe, UNICEF ne naručuje samo potencijalne vakcine, već i osnovne stvari, poput bočica, špriceva…
Džijan Gandi, koordinator UNICEFA pri Covaxu, tvrdi da jedino SAD imaju slične resurse kao i projekat SZO.
„Ovaj projekat je, na neki način, rezervna opcija, ukoliko vakcine koje pojedine zemlje naručuju ne budu efikasne. Vrsta polise osiguranja“, rekao je Gandi.
A za polisu osigurnja do sada se prijavilo 78 zemalja. Dogovoreno je da države novac ulažu u Covax, a da se odatle dalje preraspodeljuje proizvođačima potencijalne vakcine koji su podneli zahtev za pomoć.
Covax će omogućiti bogatijim zemljama sklapanje sporazuma o delotvornoj vakcini, ukoliko se one koje su već poručene u pojedinačnim ugovorima sa proizvođačima ne pokažu efikasnim. Međutim, za tako nešto će morati da plate punu cenu, za razliku od 92 zemlje sa niskim prihodima, koje će subvencionisati Gavi, globalni savez za vakcine i imunizaciju.
Gavi je do sada prikupio 600 miliona dolara od donatora, ali do kraja godine je potrebno čak dve milijarde dolara.
Dr Melani Savil, direktorka istraživanja i razvoja vakcina Koalicije za inovacije i spremnost protiv epidemija (CEPI) veruje da bogatije države žele da pomognu u okončanju pandemije siromašniim zemljama.
„Prepoznajemo da su pojedine države zaista sklopille bilateralne ugovore sa pojedinačnim proizvođačima potencijalne vakcine protiv COVID-19.I normalno je da vlade nastoje da zaštite sopstveno stanovništvo. Ali takođe vidimo da žele da zaštite čitav svet od koronavirusa“, rekla je dr Savil.
CEPI ulaže sredstva u devet potencijalnih vakcina koje su deo programa Covax, uključujući i oksfordsku, te vakcinu koju je razvila biotehnološka kompanija Moderna. Do sada je uloženo 1,4 milijardi dolara za podršku u razvoju ovih vakcina. Međutim, potrebno je još milijardu dolara.
Takođe, Ser Džeremi Farar upozorava da nijedna država neće moći odmah da imunizuje sve ljude.
„Uz to, nijedan proizvođač neće imati kapacitete dovoljne da se proizvedu sve potrebne doze. Od presudnog značaja je kako će biti podeljene ograničene zalihe tokom prvih šest meseci od pronalaska, odnosno, da li će prve doze biti prosleđene najugroženijim grupama“, rekao je Farar.
Otrežnjujuća istina je i da vakcina neće zaustaviti pandemiju.
I one koje prođu sva klinička ispitivanja neće biti savršene. Neke će svakako biti efikasnije od drugih. Međutim, malo je stručnjaka koji veruju da će svet razviti 100 odsto delotvornu vakcinu.
Takođe, antitela generisana infekcijom koronavirusa kod mnogih osoba nestaju nakon samo nekoliko meseci. Zbog toga je moguća i višestruka revakcinacija, kada se već za neku od potencijalnih vakcina potvrdi da je efikasna i delotvorna.
SZO je upozorio i da će pandemija biti zaustvljena samo ukoliko se prekine cirkulacija virusa, u svakoj zemlji ponaosob.
„Jednak pristup vakcini protiv COVID-19 je ključ pobede nad virusom i trasiranje puta za oporavak od pandemije“, rekao je nedavno švedski premijer Stefan Lofven.
„Ovo ne može biti trka sa više pobednika“, dodao je on.
Tagovi
