Zanimljivo je kako će istorija, ako će uopšte, pamtiti ovaj vašingtonski dogovor, kao „Sporazum o ekonomskoj normalizaciji“ ili kao „Vučićev američki dil“ koji nema zapravo mnogo veze sa normalizacijom ekonomskih odnosa.
Sa američke tačke gledišta, Vučić je bio „zreo kao kruška“ za veliki dil.
Pritisak na njega je bio dovoljan toliko da se uplaši gubitka vlasti, ali da ipak ostane na kormilu. Uostalom, čemu služi dokument američkog Predstavničkog doma u kojem se predlaže izveštaj o korupciji od strane Rusije i Kine najviših političkih predstavnika Srbije ako ne slanju signala i svojevrsnoj najavi odvajanja od ove dve zemlje u vašingtonskom sporazumu?
Sa američke tačke gledišta, to je savršen dil. Dodatno je odvojio Srbiju od Rusije i Kine, a sa srpske strane može se čuti da smo „konačno Americi za nešto potrebni“. Čak i ako je to u kontekstu američkih izbora koji su više nego neizvesni. Šta će biti ako pobedi Trampov protivkandidat Džo Bajden, pitanje je od milion dolara, baš kao i pitanje šta će biti sa Vučićevim američkim dilom.
Ovakva skretanja u spoljnoj politici nisu retka, ali je uvek potencijalno opasno kada bivaju tako nagla, pogotovo kada se skreće naprečac, bez migavca.
U novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 17. septembra pročitajte veliki dosije o svim našim diplomatskim lutanjima i skretanjima od kraja Drugog svetskog rata do danas:
Između ostalog:
– Razlaz sa Sovjetima i prvo veliko približavanje Vašingtonu
– Kako smo sa Titom zamalo ušli u NATO
– Šta bi bilo da je Staljin umro kasnije?
– Prva greška na Bliskom istoku
– Miloševićevo dodvoravanje Klintonu
– Pobuna „crvenih beretki“ dok je Đinđić kod Buša
– Uloga Bin Zajeda u sporazumu kod Trampa
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 17. SEPTEMBRA.
Digitalno izdanje je dostupno na nstore.rs
Predrag
Nemojte interese političara kokošara i njihove bolesne ambicije da definišete kao srpska lutanja.