Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da je dolazak predstavnika DFC dobar i važan signal, samo dve nedelje nakon potpisivanja izjave o namerama u Vašingtonu i otvara prostor za dolazak novih američkih investitora.
On je naglasio da su ovim ekonomskim sporazumom po „prvi put nakon više od 20 godina otvorena vrata Bele kuće i da su stvoreni preduslovi za povratak na istorijske staze prijateljstva sa SAD“.
„SAD će uvek štititi stabilnost prostora na kom ulažu, neće moći lako da se ponavljaju situacije pre dve ili tri decenije u našim odnosima koje želimo da izbegnemo po svaku cenu“, rekao je Ðurić za TV Pink, a prenosi portal B92.
„Naša je odgovornost prema deci da nemamo nikada za neprijatelja jednu tako veliku zemlju, kao što je SAD“, dodao je Ðurić.
Takođe, Đurić je naglasio da je „dolazak predstavnika DFC u Beograd pokazao da se ekonomski sporazum iz Vašingtona sprovodi munjevitom brzinom“.
On je naveo da se otvaraju vrata za novo poglavlje američko-srpskih odnosa, pre svega u ekonomiji. On podseća da će DFC korporacija, koja je „teška“ više od 60 milijardi dolara, otvoriti regionalnu kancelariju u našoj zemlji, koja će pokrivati region.
„Dogovor iz Vašingtona za Beograd ima nekoliko važnih elemenata – otvaranje kancelarije DFC u Beogradu, skinuto je sa dnevnog reda priznavanje takozvanog Kosova, obezbeđen je jednogodišnji moratorijum na članstvo Prištine u merđunarodnim organizacijama“, rekao je Đurić.
Veoma je važno, kako je rekao, što tzv. Kosovo neće moći da postane član Uneska, jer su „sve glasniji albanski istoričari koji prisvajaju srpske crkve i manastire na KiM“.
Ðurić je rekao da je otvaranje kancelarije DFC u Prištini bila jedna od tačaka na kojoj je insistirala prištinska delegacija na sastancima u Vašingtonu, ali da do toga neće doći i da će iz kancelarije u Beogradu biti „pokrivan“ čitav region.
“Izuzetno je značajno što se i sa vlastima u Prištini radi na sprovođenju ovih dogovora. Ako treba da dobijemo izlaz na još jednu jadransku luku, najverovatnije u Draču, to treba da se potrvdi i da se radi na sprovođenju toga sa Prištinom“, rekao je Ðurić.
Upitan o kritikama koje se mogu čuti u albanskoj javnosti da je sporazumom iz Vašingtona “moguća nova srpska hegenomija“ u regionu i izlazak Srbije na more, Ðurić je kazao da su kritičari sporazuma u Prištini podsećali tamošnje institucije na to da je predsednik Vučić u nedelji dana imao razgovore sa Trampom, Putinom, Merkel, Erdoganom i izraelskim premijerom i postavili pitanje šta radi albanska strana i moćni albanski lobi.
“Pitaju se da li je moguće da se srpski lobi posle mnogo decenija probudio i aktivirao, da Srbi budu u Ovalnoj sobi, a oni ne“, kazao je Ðurić.
S druge strane, spoljna politička aktivnost Srbije je intenzivnija i ofanzivnija i praćena time da je u prethodnom periodu obezbeđeno 18 povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti i sprečeno članstvo u različitim međunarodnim organizacijama.
“Sve to ne bi bilo moguće da srpska ekonomija nije krenula ozbiljnom uzlaznom putanjom prethodnih godina“, podvukao je Ðurić.
Ističe da sa srpske strane to niko to nije radio za bilo kakvu nagradu, već za dugoročnu stabilnost Srbije.
„A oni koji to provlače kroz blato nisu videli Ovalni kabinet ni na razglednici. Srbija ozbiljno radi na unapređenju odnosa sa SAD i to “žulja“ deo javnosti u Srbiji jer tako nešto nisu mogli ni da sanjaju već su jurili američke zvaničnike po hodnicima da se slikaju“, naveo je Ðurić.