Čaršija je uvek sve znala o svima, posebno o Momi Kaporu, pa ga se svojevremeno, kada je postao senator Republike Srpske u vreme Radovana Karadžića, na neki način i odrekla, jer je taj šarmantni čovek, uvek u džemperu i džinsu, njujorškog duha, za nju postao neko drugi. Čovek koji je tako tanano opisivao žensku dušu umeo je da seče rečima kada bi pisao kolumne u „Politici“, o ratu, o patriotizmu, o zemlji koja je nestajala.
„Imao je četiri godine kad mu je majka Bojana (u ratu) poginula štiteći ga svojim telom. Ostao je živ da o tome posvedoči i dokaže da nije zaludu dala život za njega. Svedoci smo kako se među brdima snimaka Mome Kapora kao ikona izdvojila ona fotografija na kojoj se vidi ta lepa stasita žena kako vodi za ruku svoga sina“, napisao je Matija Bećković u knjizi „Legenda Kapor“.
Sam Momo Kapor je priznao da ga je otac iz Sarajeva odveo 1946. godine u Beograd i da je kao veoma strog čovek, hercegovačkog kova, vrlo slabo umeo sa decom: „Niti ih uzimaju u ruke, niti grle, niti ljube, pa me je verovatno osećao kao neizbežni teret.“ U „Putopisu kroz biografiju“ priseća se i da je rastao u vihoru rata, „kada su jedine igračke bile čaure od metaka i rastavljene hand-granate iz kojih su se vadile šipke baruta“. Kao odrastao, gledajući kako iz Sarajeva iznose svoje mrtve, rekao je: „Eto, to je Sarajevo.“
„Problem je što su Hercegovci jednako jame i svaka od tih porodica ima mnogo pobijenih, unazad generacijama. I tu imate da se probudi taj sentiment i potreba pripadnosti“, kaže jedan od bližih prijatelja Mome Kapora, i dodaje da negde tu počinje nacionalizam koji mu se spočitava.
„U trenutku kada je počeo rat i kada se to događalo, on nije mogao da bude ono što je bio, Hercegovac poreklom, rođen u Sarajevu, a živeo u Beogradu, dakle Srbin. Nikada za života nije bio Jugosloven, niti se tako izjašnjavao, mogao je da bude jednako u Njujorku, kao i na moru. Jedna čista osoba“, kaže za Nedeljnik novinarka Radmila Stanković, o svom prijatelju Momi Kaporu. „Stao je uz ono što se zove svoj narod, a taj narod su u tom trenutku vodili oni koji su bili na javnoj sceni.“
Ceo tekst Zorice Marković i Dimitrija Đurića o fenomenu Kapor čitajte u novom Nedeljniku, koji je na kioscima od četvrtka, 4. aprila. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
