„Srbija nema strategiju spoljne politike, građani o prioritetima saznavali iz ekspozea…“

(Beta) – Vašingtonski sporazum i nastavak birselskog dijaloga kao i brojni bilateralni susreti sa državnicima širom sveta ostavljaju utisak da se velike sile interuju pre svega za rešavanje kosovskog pitanja i da ono u potpunosti određuje sve politike i sve odnose Srbije sa svetom, EU i odnose u reginu, ocenila je danas koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović.

Ona je na sastanku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kome je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upitala kako će izgledati odnosi Srbije sa svetom posle rešavanja kosovskog pitanja i šta će ostati od strateših partnerstava nastalih samo, ili pretežno, u tom kontekstu.

Podsetila je da Srbija nema strategiju spoljne politike i da su građani o njenim prioritetima ranije saznavali iz ekspozea premijera ili ministara  spoljnih poslova, ali je istakla da to nije dovoljno i da je neophodno, posebno u teškim vremenima, da odredimo koji su nam nacionalni interesi i kako ćemo ih zaštititi spoljnopolitičkom delatnošću.

„Nivo i intenzitet  vaših spoljnopolitičkih aktivnosti u poslednje vreme je takav da u mnoštvu informacija i poluinformacija nije moguće čak ni vrsnim stručnjacima da izvedu jedinstvene i logične zaključke o postignutim rezultatima, o troškovima i dobitima najnovijih sporazuma i inicijativa“,  rekla je Dragojlović obraćajući se Vučiću.

Prema njenim rečima, to stvara konfuziju i zabrinutost dela javnosti i osećaj neizvesnosti i brigu za moguće posledice, pa građani s pravom strahuju od toga šta će biti sutra.

Navodeći podatak da je Srbiju u periodu 2006 -2016. godine napustilo pola miliona gradjana, što je gotovo kao broj stanovnika Crne Gore, ona je istakla  da je taj demografski problem  tek na 13. mestu izazova, rizika i pretnji u Nacionalnoj strategiji bezbednosti Srbije koja je usvojena u decembru prošle godine.

Dragojlović  je navela da je na na toj listi na prvom mestu pretnji bezbednosti Srbije.

„Jasno je da se ciljevi i nacionalni interesi moraju nekako drugačije postaviti pod uticajem svih kriza sa kojima se svet suočava i sva sredstva i resurse usmeriti na ono što je su danas najrealniji izazovi i pretnje bezbednosti Srbije, a to je javno zdravlje građana“.

Prema strategiji o nacionalnoj bezbednosti, jedinom dokumentu u kome su „izlistani i definisani svi nacionalni interesi Srbije“, pristupanje Evropskoj uniji i evropske integracije spadaju u ključne nacionalne interese, rekla je Dragojlović.

Ugrožavanje tih interesa smatra se ugrožavanjem bezbednosti Srbije i zato su oni obaveza svakog gradjanina a pre svega onih koji upravljaju državom i kreiraju politike, istakla je koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

Nacionalni konvent o EU okuplja više od 700 organizacija civilnog društva koje se aktivno zalažu za članstvo Srbije u EU, kao i za zaštitu i unapređenje i drugih nacionalnih interesa.