Trećeg oktobra 1990. Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika formirale su ujedinjenu Nemačku. Od tada je prošlo 30 godina. Ako prođete zemljom videćete da su se Istok i Zapad od tada u najvećoj meri izjednačili. Ali, uprkos tome u glavama mnogih ljudi još uvek postoji – granica. Do ovog rezultata je došlo aktuelno ispitivanje javnog mnjenja Dojčlandtrend, koje je po nalogu nemačkog javnog servisa ARD uradio „Institut infratest-dimap“, objavio je Dojče vele.
Na pitanje da li se osećate kao zapadni Nemac, kao istočni Nemac ili kao Nemac, 41 odsto građana nekadašnje istočne Nemačke (DDR) su odgovorili – prvenstveno kao istočni Nemci. To je očigledno i dalje njihov identitet. 55 procenata se osećaju kao Nemci.
Na zapadu zemlje je poptuno suprotno. Velika većina, 78 procenata se oseća kao Nemci, a samo 16 procenata naglašava da se u prvom redu osećaju kao zapadni Nemci.
Bliže jedni drugima nego što se mislilo
30 godina nakon ujedinjenja ocena aktuelnih političkih struktura takođe je različita. Istočni Nemci su i dalje manje zadovoljni funkcionisanjem demokratije u Saveznoj Republici Nemačkoj: dok u zapadnom delu zemlje 68 procenata građana daje pozitivnu ocenu, na istoku je svaki drugi građanin nezadovoljan demokratijom.
No, stavovi se ne razlikuju toliko ako se pogled baci na poređenje važnih tačaka između nekadašnejg DDR i današnje Nemačke. I kod istočnih Nemaca preovladava stva da je sloboda mišljenja u ujedinjenoj Nemačkoj daleko bolje garantovana.
Istočni Nemci takođe smatraju da je današnji zdravstveni sistem efikasniji. Ovaj stav je dobio na značaju tokom pandemije koronavirusa i mnogo se bolje ocenjuje nego pre godinu dana.
Na Istoku nije sve bilo loše
Ali, poslednjih meseci se pogled na društvenu koheziju gotovo uopšte nije promenio. Ovde prevladava osećaj, kako na Istoku tako i na Zapadu da je Savezna Republika Nemačka u tom smislu daleko iza DDR.
Još bliži u stavovima su istočni i zapadni Nemci u oceni aktuelne politike. Zadovoljstvo radom savezne vlade trenutno dominira u oba dela zemlje, iako je u celini malo opalo. Šest od deset građanki i građana se pozitivno izjasnilo o radu kabineta savezne Vlade.
Tako vladajuća koalicija i dalje ima natprosečno poverenje, koje je dobila sa izbijanjem pandemije korona virusa. Negativno mišljenje dominira u redovima Levice i Alternative za Nemačku (AfD).
Ako bi se sad održali izbori
Prema ispitivanju javnog mnjenja Dojčlandtrend, Angela Merkel i dalje je najomiljenija političarka. Na drugom mestu je savezni ministar zdravlja, Jens Špan, a na trećem ministar finansija i kandidat SPD za kancelara, Olaf Šolc.
CDU/ CSU i SPD bez obzira na to su blago izgubili na popularnosti, a dobili su Zeleni i Levica.
Kod ovakvog izbornog rezultata bi bilo moguće i da se nastavi postojeći vladajući savez, ali i mogućnost da se prvi put formira koalicija Demohrišćana i Zelenih na saveznom nivou.
U jesen s koronom
Broj novih infekcija korona virusom je u poslednje vreme u Nemačkoj jasno porastao a time i brige u vezi sa mogućom zarazom. 36 procenata je u ovom trenutku zabrinuto da bi se oni, ili neko od članova njihove porodice mogao zaraziti koronom – toliko nije bilo od početka maja. Uznemirenosti i zabrinutosti doprinose i izveštaji o mogućim trajnim posledicama po zdravlje kod onih koji su preležali bolest.
Već duže se diskutuje o psiho-socijalnim posledicama pandemije korona virusa. Na primer o opasnosti od usamljenosti zbog korone. Dojčlandtrend navodi da se svaki četvrti Nemac i Nemica od početka pandemije osećaju usamljenije nego ranije. Poseban problem je kod ljudi koji žive sami; svaka treća osoba je navela povećanu usamljenost.
Stroža ograničenja
S obzirom na porast novih infekcija većina Nemaca ne vidi potrebu za popuštanjem važećih ograničenja u svakodnevnom životu. Skoro bez promene na saveznom nivou u odnosu na avgust, samo 11 procenata smatra da su važeće mere za suzbijanje korona virusa preterane. Nasuprot tome 27 procenata smatra da aktuelna ograničenja nisu dovoljna.
59 procenata smatra da su dosadašnje mere bile dovoljne. Međutim, u trenutnoj situaciji građanke i građani su prilično otvoreni za dalje korake. 63 odsto smatra ispravnim obavezno nošenje maski na primer na prometnim javnim mestima. Uvođenje gornje granice od 50 gostiju za privatna slavlja, što su ove nedelje dogovorili premijeri saveznih pokrajina i kancelarka, podržava 85 odsto građana.
Ali, ipak polovina stanovništva je mišljenja da svaki pojedinac mora da se ponaša u skladu sa sopstvemom odgovornošću. 54 procenta smatra da je to važnije od strogih pravila. 43 odsto ispitanika ne dele ovo mišljenje i smatraju da država treba da odredi pravac. 78 odsto želi više jedinstva među saveznim pokrajinama u suzbijanju pandemije, a samo svaki peti to ne želi.
Tagovi
