Toga dana je padala kiša. Bilo je to dva sata pre nego što ću okrenuti njegov broj. I sada se plašim da bi neko mogao da mi naudi kada pročita da imam njegov broj telefona. Možda to ovde nije trebalo ni da napišem. Ali možda je on taj svoj telefon već uklonio, taj broj mobilnog. On je toliko prodao knjiga, tih krimi romana, tih avantura o detektivu Hariju Huleu, da bi zametanje tragova za njega bilo normalno. A i proveo je neko vreme u vojsci. Baš kao što je neko vreme igrao fudbal u Moldeu. Znači da zna da preskače prepreke i dribla u životu. I svira u rok bendu, i penje se po planinama baš kao na top-listama knjižara širom sveta. Zato je trebalo da bacim cedulju s njegovim novim brojem i dilitujem ga iz mobilnog čim sam završio razgovor. Jer on je omiljen.

Ovde ga toliko vole, baš kao i svuda. On uvek kapariše izloge svih knjižara sveta. Video sam to i u Diseldorfu, Londonu, Splitu… Baš je svuda kao i u Beogradu.

https://www.nedeljnik.rs/znas-zasto-je-vuisic-najbolji-filmski-glumac-pa-zato-sto-ne-ume-da-glumi-kad-to-naucis-i-ti-ces-postati-filmski-glumac-iz-poklon-knjige-koja-se-dobija-uz-novi-nedeljnik/

I jeste bio kišni dan, i jeste padala kiša na dva sata pre nego što ću okrenuti Jua Nesbea da bih uradio intervju koji sledi. I na ta dva sata pre tog razgovora kroz izloge knjižara na koje su se slivale kišne kapi video sam da i njegov novi roman „Kraljevstvo“ (Laguna) ide savršeno baš kao i svi oni raniji.

Našao sam neki tvoj stari intervju iz Gardijana i u njemu deo: „Pogledajte Jugoslaviju devedesetih, demokratska zemlja na pravom putu, a Slobodanu Miloševiću je bilo dovoljno šest meseci da je uvuče u građanski rat.“ Kako su ti delovale devedesete u Jugoslaviji, Slobodan Milošević, rat, jer si deset godina pre toga rata bio u Beogradu?

Prvi put sam bio u Jugoslaviji negde kasnih sedamdesetih godina. Bio sam sa društvom na proputovanju Evropom. Bili smo na raznim mestima. Bili smo u Beogradu, na moru, u Dubrovniku i manjim mestima, kao i na severu. Mnogo mi se tada svidela zemlja i zato mi je raspad Jugoslavije, rat i sve što se desilo devedesetih bilo jedna velika tragedija. Devedesetih godina sam pokušao da dođem u Srbiju želeći da napišem nešto o svemu tome. Nisam želeo da analiziram situaciju zato što je sve bilo toliko haotično. Tada je izgledalo da svako ima odgovor i objašnjenje za ono što se dešavalo u Jugoslaviji.

Ceo intervju objavljen je u rođendanskom broju Nedeljnika, na povećanom broju strana

Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu o Paji Vuisiću i novi broj Njujork tajmsa na srpskom

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-455-od-8-oktobra/

Komentar(1)

  1. 7. октобар 2020. 23:30

    Nespe. Skandinavci nemaju "z" u izgovoru.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.