Nedavno ste održali konferenciju o obnovljivim izvorima energije pod nazivom „Energija koja čuva planetu“. Šta je ideja konferencije i kako je protekla?
Konferencija je imala veliki broj učesnika – onlajn i uživo. Među panelistima su bili proizvođači i veliki potrošači struje, ali i predstavnici finansijskog sektora koji su pojasnili uslove pod kojima podržavaju projekte obnovljivih izvora energije. ENERGIA Gas and Power je najveći privatni snabdevač električnom energijom u Srbiji. Zahvaljujući dugogodišnjim iskustvima na tržištu postali smo kompanija integrator koja potrošačima obezbeđuje struju iz obnovljivih izvora po povoljnim uslovima, ali i omogućava da investiraju u sopstvenu proizvodnju. Time preduzeća smanjuju troškove električne energije, ali i zarađuju na prodaji viškova proizvedene struje. Pokrenuli smo i inicijativu „Klub zelenih privrednika“, a veliki broj kompanija koje snabdevamo strujom je to podržao, čime su pokazale da su društveno odgovorne i da žele da doprinesu smanjenju zagađenja. Kroz „Klub zelenih privrednika“ omogućavamo svim članovima besplatne proračune isplativosti solarnih elektrana, planiranje optimalnog rešenja za potrošnju struje, kao i pomoć pri finansiranju projekata obnovljivih izvora. Sve to predstavlja „Energiju koja čuva planetu“.
Od početka 2020. snabdevate kupce isključivo zelenom energijom. Koji su faktori doveli do toga da se okrenete ovom vidu poslovanja?
Mi poslujemo u energetskom sektoru koji je jedan od najvećih zagađivača životne sredine u svetu. U našem regionu i u Srbiji zagađenje vazduha je dramatično. Zaključili smo da naša misija mora biti upravo smanjenje zagađenja. Zbog toga smo odlučili da bez podizanja cene, naše potrošače od 1. januara 2020. snabdevamo isključivo strujom iz obnovljivih izvora energije. Garancijama porekla dokazujemo da naša struja dolazi iz određenog obnovljivog izvora, poput solarne elektrane ili vetrenjače. Klijenti iz Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske i Albanije su pozdravili ovaj naš gest. Na taj način smo od januara ove godine okrenuli „zeleni list“.
Koliko ulaganja je neophodno da bismo se okrenuli obnovljivim izvorima energije i za koliko vremena se vraća investicija u solarnu elektranu?
Napretkom tehnologije, projekti solarnih elektrana su postali isplativi i bez državnih subvencija. Investitori mogu da podignu solarnu elektranu i proizvodnju struje plasiraju na tržište – po tržišnim cenama – kao samostalnu investiciju. Takođe, preduzeća koja imaju proizvodne pogone, postavljanjem solarnih panela na krovu fabrike pokrivaju deo potrošnje na određenoj lokaciji iz sopstvene proizvodnje. Potrošači tako postaju i proizvođači, tzv. prozjumeri – štede smanjujući račun za potrošenu struju i ujedno ostvaruju dodatni prihod prodajom viškova struje. Ukoliko su solarne elektrane za sopstvene potrebe dobro dimenzionisane, a mi pomažemo da tako bude, povraćaj investicije dolazi u osmoj godini. Sve posle toga je čist dobitak za vlasnike postrojenja.
Koji su to izazovi sa kojima se suočavate, kako unaprediti ovaj sektor poslovanja?
Netransparentnost je najveći problem. ENERGIA je dužna da najavi planiranu potrošnju naših kupaca, ali i planiranu proizvodnju elektrana koje su u našem portfoliju, za svaki sat, svakog dana u godini. Odstupanja iznad ili ispod plana (debalansi) prouzrokuju penale koje plaćamo Elektromrežama Srbije. Međutim, cena penala se određuje na osnovu diskrecionih ponuda Elektroprivrede Srbije. Ta cena mora biti povezana sa tržištem, sa berzanskom cenom struje. Bez tržišne predvidivosti troška balansiranja Srbija neće videti velike investicije u obnovljive izvore energije, naročito u vetroparkove, a da one nisu subvencionisane novcem poreskih obveznika.
Zadatak Vlade je i da EPS kao državni sistem postane tzv. market maker na SEEPEX-u, domaćoj berzi struje. Imajući u vidu potencijale i elektroenergetski položaj Srbije, neprirodno je da se referentna cena struje za Srbiju i region i dalje utvrđuje na mađarskoj berzi. EPS treba da iznese značajniji deo svoje proizvodnje na berzu, poput drugih većih proizvođača, da se utvrdi tržišna cena te struje, koja je onda osnova za snabdevanje komercijalnih potrošača. Štetno je po Srbiju da se najveći komercijalni kupci struje – mahom kompanije u stranom vlasništvu – subvencionišu preko EPS-ove cene struje koja je ispod tržišne. Prodajom struje velikim kupcima po tržišnim cenama EPS bi konačno ostvarivao dovoljan profit koji bi mogao da investira u izgradnju obnovljivih izvora energije. Time bi bilo olakšano zatvaranje termoelektrana sa prljavim tehnologijama i Srbija bi konačno mogla da prodiše čist vazduh.
Tagovi
