Uz sve ostale visoke funkcije u američkoj administraciji, Džejms Bejker (rođen 1930) tri i po godine je bio američki državni sekretar; važne su to godine bile od januara 1989. do avgusta 1992. Bio je Bejker, dakle, državni sekretar u vreme američkog hladnoratovskog trijumfa. Iako je tek objavljena, knjiga („The Man Who Ran Washington: The Life and Times of James A. Baker III“) je već dobila celi niz pohvala. Na nekoliko mesta, uspoređena je s prošlogodišnjom biografijom Ričarda Holbruka, iz pera Džordža Pakera.
Tako, recimo, Džejms Man iz Vašington posta primećuje kako knjige o političarima koji nikad nisu dobacili do Ovalnog ureda često bivaju više otkrivalačke od predsedničkih biografija. Za knjigu o Bejkeru kaže da ide ruku pod ruku s najboljim knjigama o američkom političkom životu u poslednjim decenijama dvadesetog veka. Može se o ovoj knjizi pisati iz mnogo perspektiva, pa se tako razni recenzenti i koncentrišu na različite stvari.
Ipak, iz naše perspektive, činjenica da je Bejker bio državni sekretar u vremenu dok se Jugoslavija raspadala, u vreme ratova u Sloveniji i Hrvatskoj te u prvim mesecima rata u Bosni i Hercegovini, naročito je interesantna…
Njegova famozna poseta Beogradu u knjizi je „frejmovana“ kao skoro usputna stanica u Bejkerovoj poseti Albaniji…
Ovako je taj dan opisan u knjizi: „U jednodnevnoj poseti 21. juna, susreo se sa predsednikom Jugoslavije, kao i sa liderima svake od šest republika, seljakajući se po različitim prostorijama ružne staljinističke zgrade u desetosatnom kondenzovanom ‘blickrigu’ balkanske diplomatije. Bejker je oštro osudio Slobodana Miloševića, snažnog lidera Srbije, čiji je etnički nacionalizam razarao zemlju. Nakon njihovog sastanka, i Bejker i Milošević su rekli da ne sme da bude unilateralnih proglašenja nezavisnosti, ali Milošević, reklo bi se, nije čuo Bejkerova upozorenja o nekorištenju sile u pokušaju da se sačuva raspadajuća država. Sastanak je bio zlosrećan iz još jednog razloga: Milošević je došao do zaključka da uprkos grubosti Bejkerove retorike, Amerikanci neće ‘koristiti vojnu silu’ te je stoga imao odrešene ruke da u budućnosti radi šta hoće, kako je primetio budući premijer Milan Panić. Tu je bio u pravu.“
Veliku priču o tome kako je u Bejkerovoj biografiji predstavljena poseta Beogradu, a kako Bejkerov uticaj tokom cepanja Jugoslavije, pročitajte u novom Nedeljniku, koji je na kioscima od 8. oktobra.
Uz novi Nedeljnik na poklon dobijate i dva poklona – hit knjigu Aleksandra Đuričića o Pavlu Vuisiću i Njujork tajms na srpskom.
Tagovi
Boris
A Albanija je očigledno već bila odabrana za lokalnog američkog saveznika. Realno, davati prednost zaostaloj staljinističkoj zemlji prepunoj bunkera u odnosu na SFRJ, koja je bila na pola koraka od EU ukazuje na već donetu dugoročnu odluku.