Kako ide ona izreka: „Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari.“ U mojoj verziji od ove nedelje ona glasi: „Nisam dovoljno bogat da bih bacao Fred Peri majice.“ Setim se i da sam devedesetih jednog dana dao sve pare da bih imao jedan model. Jednog letnjeg dana pre dvadesetak godina zamalo i da raskinem sa tadašnjom devojkom jer sam dobar deo budžeta spiskao na jednu „majicu sa grančicom“. Posle je to pojeftinilo, ali tada je bilo baš…
I sad bi trebalo da bacim crnu Fred Peri majicu sa dve žute linije i žutim lovorovim vencem jer je američka desničarska organizacija „Proud Boys“ uzela ovaj model majica kao skoro neslužbenu uniformu, pa je Fred Peri povukao čitavu liniju tog modela.
Pre nekoliko godina nemačka policija je zabranila svojim zaposlenima da nose odeću ovog proizvođača i još nekih maraka jer ih nose nemački neonacisti. Hugo Bos nije mogao da ispegla biografsku crticu šivenja nacističkih uniformi, ali je epizoda bila prolazna kao moda pa je HB ostao veliki i popularan brend.
Ali to nema nikakve veze sa britanskim brendom Fred Peri, jer on baštini multikulturalnost, i to ne samo u činjenici da su manekeni i manekenke koji nose ovu odeću različitih boja kože. Baš nedavno je lansirana Fred Peri linija kreatora Nikolasa Dajlija koji je za nju inspiraciju našao između panka i regea, dakle između bazično bele i crne muzike. Fred Peri svoju inspiraciju baštini iz pop kulture a ne iz političkih ideologija.
Priču o Fred Peri majicama i ultra desničarskom „preuzimanju brenda“ možete pročitati u Nedeljniku koji je na svim kioscima od 8. oktobra, čak i ako nemate Fred Peri majicu.
Tagovi
