Intelektualci iz različitih oblasti umetnosti i kulture razgovarali su u okviru panel-diskusije „Spomenik“ u sklopu Mikser festivala, o podizanju spomenika Stefanu Nemanji na platou ispred bivše Železničke stanice, danas poznatom kao Savski trg.
Oni su tom prilikom došli do važnih zaključaka u vezi sa mogućim posledicama postavljanja tog spomenika, a javnosti su uputili otvoreno pismo, koje prenosimo u celosti.
„Kao što je poznato, u Beogradu se ovih nedelja podiže ogroman, čudovišni spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Za mnoge građane Beograda i Srbije ovaj je spomenik veoma problematičan kako zbog načina na koji je sprovedena procedura odlučivanja tako i zbog finansijskih, kulturoloških, simboličkih i estetskih razloga. Mnogi Beograđani smatraju da će ovaj spomenik još više poniziti i uništiti naš grad svojim neprimerenim proporcijama i mediokritetskim umetničkim shvatanjima, i ukazuju na netransparentne ugovore, nepoznate i politički instruisane učesnike u savetima, neusklađene stavove članova žirija, kao i protivpravno i protivustavno skrivanje finansijskih podataka, proglašenih za državnu tajnu – iako se radi o javnom spomeniku i javnom budžetu.
Nije potrebno čekati da se spomenik sklopi do kraja kako bi se sagledala njegova estetska, arhitektonska, urbanistička i umetnička neprimerenost: reč je o neukusu i bahatom ispoljavanju korumpirane moći. Ako bude postavljen, spomenik će čvrsto pozicionirati Beograd na mapi bizarnih mesta u koja se dolaz i zarad izučavanja fenomena urbane disfunkcionalnosti, političke megalomanije i identitetskih praznina.
Pred našim očima odvija se strašna zloupotreba istorije, ličnosti Stefana Nemanje i značenja koje rodonačelnik dinastije Nemanjića ima u srpskoj kulturi, a čija se predstava ovim spomenikom opasno obesmišljava i lišava svoje kulturne matrice, tradicionalnog obrasca, a da ne govorimo o prostoru za savremenu interpretaciju.
Preko tri hiljade građana Beograda i Srbije potpisalo je peticiju kojom se traži obustavljanje radova na postavljanju spomenika a oglasili su se i pojedini stručnjaci koji su argumentovano i javno iskazali svoje protivljenje postavljanju takvog spomenika, banalizaciji istorije i ruženju grada. Međutim, smatramo da bi bilo neophodno da se u javnosti čuju glasovi onih koji predstavljaju i koji rade u našim najznačajnijim ustanovama kulture i obrazovanja, i koji zastupaju profesionalna udruženja, saveze i organizacije. Svi oni bi trebalo da budu kompetentni i pozvani da iskažu svoja stručna mišljenja i poglede jer je njihova dužnost i obaveza da svoj grad brane od daljeg urušavanja, da svoju savremenost štite od vulgarnosti i neukusa, a svoju istoriju – od pogrešnih interpretacija i zloupotreba.
prof. dr Irina Subotić, istoričarka umetnosti
prof. dr Milena Dragićević Šešić, Fakultet dramskih umetnosti, rukovodilacUNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu
Goran Marković, filmski režiser, prof. emeritus, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu
dr Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti, prof. Visoke škole za likovnu i primenjenu umetnost, Beograd
Mia David, arhitektkinja, prof. Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad
Marko Lađušić, vajar, red. prof. Fakulteta primenjenih umetnosti, Beograd
Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i pisac“
Tagovi
Miroslav
Vratite nam prugu...Vratite nam koloseke...Uklonite one zgradurine i raselite likove koji u njima žive...Taj prostor neka se parterno uredi kao park...Samo smo mi, u ceo svet, izmestili Glavnu železničku stanicu iz centra grada...Sramota me je...
Janko
Sramota je da se samo 3000 građana potpisalo protiv tog kiča.
S.Dodig
Uvek je tako kad je nešto novo. Sve one fasade koje danas krase Beograd, nekad su bile sramaota i ruglo vremena u kom su nastajale. Problem je što nismo spremni da se menjamo, a jesmo da menjamo i kritikujemo druge!
Анонимни
Niko se nije bunio i pisao peticije dok je taj trg bio ruzan, star, zapusten i sramota za Beograd. Da li je tada bio na mapi prljavih i ne uredjenih trgova sveta?