Evropske lidere dugo je brinulo da bi reči američkog predsednika Donalda Trampa i njegove objave na Tviteru mogle da ponište transatlantski savez koji je značajno ojačao za svojih sedam decenija postojanja. Nadali su se da će se dobri odnosi održati uprkos pritiscima.
Međutim, u poslednjih nekoliko dana godišnje konferencije o bezbednosti u Minhenu prošlog meseca, raskol između Evrope i Trampove administracije se produbio i postao konkretniji.
Jedan stariji nemački zvaničnik, koji je zamolio da ostane anoniman, rekao je: „Niko više ne veruje da je Trampa imalo briga za interese njegovih saveznika.“
Zvaničnici upozoravaju da postoji opasnost da bi Kina i Rusija mogle da iskoriste to.
Evropljani više ne veruju da će se Vašington promeniti, ne kada Tramp svoj saveznike doživljava kao ekonomske rivale, a liderstvo kao nametanje moći.
Čak i mimo Trampove administracije, sve veći broj Evropljana smatra da odnosi sa SAD više nikada neće biti isti.
Karl Kajzer, dugogodišnji analitičar nemačko-američkih odnosa, kaže: „Dve godine Trampove administracije, i većina Francuza i Nemaca sada više veruje Rusiji i Kini nego SAD.“
Postoje jasni znaci koji ukazuju da nisu svi američki i evropski lideri spremni da se tako lako odreknu savezništva.
Više od 50 američkih poslanika prisustvovalo je Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. Oni su došli, kaže demokratska senatorka Džin Šašin iz Nju Hempšira, „da pokažu Evropljanima da postoji drugi ogranak američke vlade koji snažno podržava NATO i transatlantski savez“.
Najvidljiviji otpor prema Vašingtonu pokazala je nemačka kancelarka Angela Merkel i njena ministarka odbrane Ursula fon der Lejen. One su govorile o opasnostima jednostranog delovanja velikih partnera bez konsultovanja o posledicama sa saveznicima.
One su navele Trampova saopštenja da će se američke trupe povući iz Sirije i Avganistana, što je, smatra Merkelova, odluka koja ide samo naruku Rusiji i Iranu, baš kao i odluka da se poništi zabrana testiranja raketnog oružja srednjeg dometa. Ta odluka direktno utiče na evropsku bezbednost i nema alternativne strategije, rekla je Merkelova.
Američki potpredsednik Majk Pens, koji se u Minhenu sastao sa Merkelovom, naišao je na zid ćutanja kada je pokušao da izvrši pritisak na saveznike da se povuku iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji evropski lideri smatraju vitalnim za bezbednost.
Merkelova je izjavila da je neslaganja u vezi sa Iranom “izuzetno deprimiraju”, ali je naglasila da Evropa i SAD naposletku imaju isti cilj. Ona je dodala da je sporazum predstavljao način da se ostvari uticaj na Iran – uticaj koji je, po njoj, Vašington odbacio.
Pens je hvalio Trampa i govorio o, kako je to rekao, obnavljanju američkog liderstva na Zapadu. Ali Evropljani nisu bili ubeđeni.
“Veoma je neobično govoriti o američkom liderstvu u savezu kada je Tramp taj koji je izazvao krizu”, kaže Marietje Šake, članica Evropskog parlamenta iz Holandije. “Mnogi Evropljani Trampovu administraciju smatraju odgovornom za tenzije i slabljenje Zapada.”
Natali Toči, starija savetnica visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini, kaže da je ta podela za Evropljane “suština načina na koji se percipiraju međunarodni odnosi i njihov nacionalni interes”.
“Mi smo manji i sasvim je razumljivo zašto su nam potrebna partnerstva kako unutar, tako i izvan Evrope, sa NATO-om”, objašnjava Točijeva. “Želimo da verujemo da će ponovo sve biti u redu, zato što nemamo alternativu.”
To znači da će Evropa i dalje zavisiti od SAD, čak i ako pokuša da pronađe način da ne zavisi od Vašingtona, kažu analitičari.
Evropljani “počinju da rade ono što bi trebalo”, kaže Natali Toči – više ulažu u vojsku, razmatraju formiranje evropske vojske u saradnji sa NATO-om i razmišljaju strateški u pogledu Rusije i Kine. “Ali niko ne misli da je sve to izvodljivo u kratkom roku”, kaže ona i dodaje da mnogi smatraju da to uopšte nije izvodljivo. Takođe se čeka promena u Beloj kući.
“Evropljani zadržavaju dah i nadaju se da će stvari ovako stajati još samo dve godine”, kaže Viktorija Nuland, bivša američka zvaničnica. “U isto vreme, ne žele da učine ništa da pogoršaju stvari ili uvrede Trampa lično i rizikuju besnu reakciju.”
Tramp nije uzrok, kaže Norbert Retgen, šef nemačkog Komiteta za međunarodne odnose, već simptom promena na geopolitičkom planu koje su oživele rivalstvo između velikih sila.
“U posttrampovskoj eri, nema povratka u pretrampovsko doba”, kaže Retgen. “Status kvo evropskoj bezbednosti garantovale su SAD. To se neće ponovo desiti.”
Jan Teko, direktor Evropskog programa pri Fondaciji Germana Maršala u Berlinu, brine da bi raskorak između Evrope i SAD mogao značiti stratešku ranjivost prema Rusiji i Kini.
Ukoliko ima ikakve dvosmislenosti u zapadnom savezu, kaže on, Rusija i Kina znaju da garancija bezbednosti više ne važi. “Kada ta zaštita nestane, onda postoji prazan strateški prostor.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
