Sprej za nos pomaže kod prehlade. Stručnjaci kažu da on nema supstance koje izazivaju klasičnu zavisnost, ali da mnogima pređe u naviku. A ta navika može da uništi sluzokožu i vodi u ozbiljne probleme, piše Dojče vele.
Mnogi od nas po nedelju ili dve koriste sprej za nos kako bi tokom teških prehlada malo prodisali. Prema mišljenju specijalista za uho, grlo i nos – to je potpuno u redu. Sprej služi da se sluzokoža tokom prehlade umiri.
„Nosnice imaju jako prokrvljene krvne sudove. Na njih deluje sprej za nos“, kaže Tomas Dajtmer iz Nemačkog društva za otorinolaringologiju. „Krvni sudovi se onda sužavaju, a otok nosnica smanjuje. Tako dolazi do oslobađanja disajnih puteva u nosu.“
Ovaj specijalista kaže da se kod uobičajenih sprejeva za nos radi o sastojacima sličnim adrenalinu. „Ali, to nisu medikamenti koji utiču na psihu i izazivaju zavisnost.“
Kada je nos pun
Najveći broj sprejeva sadrži ksilometazolin ili oksimetazolin. Oni pripadaju tzv. simpatomimetičkim lekovima. Ove supstance sužavaju krvne sudove i utiču da se povuče neprijatni otok. Tada može da se odahne.
Ali, naša sluzokoža se veoma brzo navikne na dnevnu dozu spreja, koji daje lep osećaj. To može da uvuče u vrzino kolo. Što se češće upotrebljava sprej za nos, to on brže gubi dejstvo i mnogo brže je potrebna nova doza. I onda u jednom trenutku više ne pomaže, i dolazi do hroničnog curenja nosa sa isušenom sluzokožom, koja se veoma teško može održati vlažnom.
Mnogi koriste sprej za nos tri puta dnevno. Ali, ima i onih koji ne razmišljaju mnogo o tome. Na posletku, sprej za nos nije na listi supstanci koje izazivaju zavisnost.
Navika ili zavisnost?
Onaj ko sve češće uzima sprej za nos, sebi i svom nosu u dugoročnom smislu ne čini dobro. Nos se navikava na prijatno dejstvo i želi sve više.
Granica između čiste navike i zavisnosti je nejasna, kaže Hajno Štefer iz Instituta za socio-naučna istraživanja zavisnosti iz Frankfurta. Kaže da zbog prijatnog osećanja prilikom upotrebe može da dođe do stvaranja navike.
„I ja sam u mladosti često koristio sprej za nos: dva do tri puta dnevno oko godinu dve dana. Zbog toga sam dobio suvu sluzokožu i nisam se oporavio do danas“, kaže 64-godišnji naučnik.
On je sprej uzimao u vreme kada nije bilo svesti o ovom problemu. Danas znamo da korišćenje spreja duže od dve sedmice može da izazove različite negativne posledice. „Što se tiče opasnosti, nazalne sprejeve bih stavio na dno lestvice i ne bih govorio o velikoj opasnosti od zavisnosti“, kaže Štefer.
Kada počne žestoko da smrdi
Delovanje nazalnog spreja dužim korišćenjem gubi na dejstvu i suši sluzokožu koja onda ne vrši svoju zaštitnu funkciju. Sluzokoža nas čuva od bacila i zbog toga je neophodna njena vlažnost.
Kod dugotrajne upotrebe spreja, nos više ne može da zagreje, očisti i ovlaži vazduh koji udišemo. „U nosu se stvaraju mnogi čepovi, koji se na tipičan način inficiraju bakterijama“, kaže Dajtmer. To može da dovede do hroničnog zapaljenja odnosno tzv. „smrdljivog nosa“.
„Bakterije koje se nasele u nosu, uzrokuju truo miris“, objašnjava Dajtmer. Nos smrdi, a njegov vlasnik to ne oseća. Ali, to je za onog ko se nađe u blizini te osobe prilično neprijatno. I u tom slučaju sprej za nos nije rešenje već uzrok problema.
Ali, za one koji su postali zavisni, postoji rešenje za odvikavanje – sprej za nos sa morskom vodom. I u toj fazi se konstantno bori sa zapušenim i suvi nosom, ali pre nego što se ponovo posegne za flašicom, preporučuje se poseta lekaru.
Jer, iza suve sluzokože nosa mogu da se kriju ozbiljne bolesti i u najgorem slučaju nisu tako bezazlene kao prehlada.
A uzimanje spreja za nos više puta dnevno očigledno nije rešenje, posebno ne u ogromnim količinama. Lekar, filozof prirode i alhemičar Paracelzus je već pre 500 godina to znao: „Sve su stvari otrovne i ništa nije bez otrova, samo je doza ono što čini da jedna stvar nije otrov.“