Neko je rekao da je biografija jednog umetnika istorija njegovih veštih sumnji u sebe i svet oko sebe. Tako otprilike.
Ovu misao zapisao je Zoran Radmilović u svoj dnevnik, 4. avgusta 1974. godine. I zaista njegov životopis ispunjen je mnogim sumnjama, velikim pozorišnim i televizijskim bravurama, jedan je od utemeljivača ovdašnje boemske scene, njegove dogodovštine prenose se sa kolena na koleno, postale su deo urbanog mita. Između tih kafanskih avantura stalo je još mnogo toga u samo 52 godine života ovog jedinstvenog glumca.
Tužni komičar i vedri tragičar, bio je glumac koji je umeo da voli i prezire to što je radio – sa podjednako ubedljivim dokazima da je uvek u pravu. Nije imao iluziju o značaju pozorišta, još manje o glumačkoj superiornosti, i često je govorio da je njegov otac bio gospodin advokat i da ga je lepo odvraćao da ne ide u cirkuzante. Ali u jednom trenutku okrenula se ta večita muška igra “otac-sin”. Kada je Zoran na početku karijere dobio Sterijinu nagradu, Momčilo je promenio odnos prema sinovljevom poslu, počeo je ozbiljno da ga uvažava i da iz Zaječara dolazi u Beograd na Zoranove premijere.
Da mu deda po ocu nije menjao prezime, Zoran bio se prezivao Lang…
***
Nedeljnik u novom broju od 29. oktobra donosi i poslednju poklon knjigu iz hit edicije “Veliki glumci: četvorica veličanstvenih”.
Kompletiraj svoju kolekciju
Svi čitaoci Nedeljnika od 29. oktobra na poklon dobijaju hit knjigu o Zoranu Radmiloviću, poslednju iz poklon edicije o velikim glumcima.
Tagovi
