Kada je 1967. umro Momčilo, Zoran je zapisao tekst koji je naslovio “Otac je mrtav”.
“Smrt je moj sustanar, evo već dve nedelje. Smrt se nastanila kod mene, danonoćno, čini mi se da polako uspevam da se naviknem na nju. Šta se može?
Ni njoj ni meni nije lako.
Smrt idiotska, apsurdna, glupa… kako da je izvređam što više? Nepotrebna, smešna u svom nestajanju, netaktična, inferiorna, nepažljiva, bezobrazna… gade, materijalizuj se na bilo koji način kako bih mogao da te uhvatim za gušu, da te davim dugo, dugo, pljunem, pa opet udaram dok u meni ima snage.
Oca više nema. Neće ga nikada, nikada biti, nestao je, a mogao je da ostane uz mene, prosto da bude moj otac, zbog duga koji mu ne odužih, zbog moje čežnje za njim. Sve zbog nepromišljenog, nekontrolisanog gesta neodgovorne i besmislene Smrti.
Otac moj, jedan od najboljih ljudi koje znah, plemenit i nedužan, platio je ceh bahatog pira, iznenada, s leđa napadnut od strane te neljudske Smrti.
Moj otac, neće mi više nikad dati prilike da ovu tešku, napaćenu, opsednutu dušu oslobodim tereta duga prema njemu, čežnje, kajanja, i gangrenoznog bola za njim. A mogao je da poživi još samo delić vremena. Ostajem uklet.
Otac beše čudno nasmešen u smrti, da li mi to prašta ili mi se podsmehuje? Gledao sam ga dugo, bez suza, da upamtim, i ne bejah siguran da li je to osmeh ili prekor.
Otac moj da mi oprosti ne sme i ne treba. Mnogo sam kriv i molim ga da me sačeka, doći ću kod njega i sve objasniti. Nikada nikoga neću zanemariti više, ja prokletnik!”
***
Nedeljnik u novom broju od 29. oktobra donosi i poslednju poklon knjigu iz hit edicije “Veliki glumci: četvorica veličanstvenih”.
Kompletiraj svoju kolekciju
Svi čitaoci Nedeljnika od 29. oktobra na poklon dobijaju hit knjigu o Zoranu Radmiloviću, poslednju iz poklon edicije o velikim glumcima.
Tagovi
