Bliže se predsednički izbori u SAD i gotovo ceo svet sa nestrpljenjem očekuje rezultate glasanja. Izborni procesu SAD je u umnogome drugačiji i kompleksan u odnosu na neke druge države, pa rezultate izbora možda i nećemo moći da saznamo u samoj izbornoj noći 3. novembra.

Zašto? Zato što desetina miliona ljudi u SAD glasa poštom ove godine, a brojanje svakog glasačkog listića podrazumeva brojne korake, od kojih su mnogi rade ručno. A neke države ne počinju da obrađuju glasačke listiće do dana izbora ili nekoliko dana uoči njih.

Njujork tajms je pitao izborne zvaničnike u sedam država – Arizoni, Floridi, Ajovi, Mičigenu, Severnoj Karolini, Pensilvaniji i Viskonsinu – da objasne te korake.

Proces varira, kako u ovim držama, tako i širom zemlje, ali evo šta se obično dešava.

Jednom kada izborni zvaničnici dobiju glasački listić, pripremaju ga za brojanje. Ova faza u procesu poznata je i kao „predobrada“ i u Viskonsinu, Pensilvaniji i nekim delovima Mičigena, ne počinje pre sve do izbornog dana.

Zvaničnici često započinju proverom koverte u kojoj je glasački listić.

Ako koverta ima bar-kod, kao u Pensilvaniji, zvaničnici ga skeniraju. Takođe, proveravaju u evidenciji, kako bi se uverili da glasač nije već glasao. Zvaničnici potom proveravaju kovertu kako bi se uverili da ima potrebne potpise i tačnu adresu.

U nekim državama, kao u Arizoni, zvaničnici moraju da provere da li se potpis birača na koverti podudara sa drugim zapisom.

Ako ovde postoji problem sa kovertom, neke države dozvoljavaju zvaničnicima da kontaktiraju birača kako bi nadomestili nedostatak. U nekim slučajevima, nedostaci u vezi sa glasačkim listićem se ne mogu nadomestiti, a ako ima vremena, glasaču se izdaje novi glasački listić. U drugim slučajevima, glasački listići sa nedostacima se označavaju kao odbijeni.

Zvaničnici, takođe, razvrstavaju listiće u njihovim kovertama, obično po izbornim mestima. Ponekad, listići se razvrstavaju po azbučnom redu.

Zvaničnici, na kraju, otvaraju kovertu i uklanjaju glasački listić. U nekim zemljama se to radi ručno, dok je u drugim za taj posao zadužena mašina.

U nekim državama, glasački listići se nalazi u još jednoj barijeri koja obezbeđuje tajnost, a koja, takođe, mora biti uklonjena.

Glasački lisitići sa tada izravnavaju da bi mogli da se provuku kroz skenere. Zvaničnici proveravaju da li na listićima ima neravnina, suza, mrlja, razmazanog mastila, sve što skener može da odbaci.

Ako oštećeni glasački lisitć ne može da se ubaci u mašinu, on se može „prepraviti“ uz odgovarajući nadzor.

Osoblje iz obe stranke zajedno onda radi na prenošenju glasa sa oštećenog glasačkog listića na prazan listić.

Zvaničnici potom stavljaju listiće kroz skener. Neke zemlje imaju skenere koji rade brzo i koji mogu da izbroje nekoliko hiljada listića za minut. U nekim drugim zemljama, proces može da traje sporije.

Konačno, zvaničnici mogu da istaknu rezultate na tabli, ali tek nakon što birališta budu zatvorena. Zvaničnici u Pensilvaniji i Mičigenu rekli su da bi izveštaj o rezultatima glasanja mogao da sačeka nekoliko dana.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-459-od-29-oktobra/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.