Novi talas restriktivnih mera zahvatio je Evropu. Nemačka i Francuska uvele su blažu varijantu karantina, brojne zemlje zabranjuju kućna druženja, ugostiteljskim objektima se ograničava radno vreme.
Novi koronavirus iz temelja je promenio svet koji smo poznavali pre manje od godinu dana, saznanja o njemu se menjaju, ali ono prvo ostaje, a to je da se virus širi vazduhom, naročito u zatvorenim i neprovetrenim prostorima.
Glavnu ulogu u transmisiji imaju aerosoli – sitne čestice koje izdiše zaražena osoba i koje se zadržavaju u zatvorenim prostorima koje se ne provetravaju te s vremenom postaju sve gušće i zaraznije.
Maske, fizička distanca i higijena glavni su borci protiv epidemije, a koliko je zapravo važno provetravanje i ventilacija, kojom se rasteruju aerosoli, piše El Pais.
Za sada su zdravstveni autoriteti prepoznali tri prenosnika zaraze: kapljice, koje tokom govora ili kašljanja mogu završiti u ustima, nosu ili očima obližnjih ljudi; zatim preko kontaminiranih površina (iako je ovo već upitnije, a Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti upozorava da nije zabeležio nijedan slučaj zaraze tim putem) te, na kraju, preko aerosola.
Za primer su uzeli jedno kućno druženje, razred i kafić.
U sva tri slučaja imamo jednu obolelu osobu i saznanje da se virus prenosi aerosolom. Istraživanje pokazuje da bez obzira na to pridržavaju li se socijalne distance, ako šestoro ljudi provede četiri sata zajedno u razgovoru, bez nošenja maske u sobi bez da je provetravaju, pet će se zaraziti. U slučaju da nose maske, broj zaraženih bi se smanjio na četiri koji bi se mogli zaraziti.
Rizik od infekcije pada na jednog potencijalno zaraženog tek ako koriste maske, ali i druženje skrate na dva sata uz provetravanje prostora. Naime, poznato je da se osim kroz usta i nos, virus prenosi i preko sluznice oka. Bez ventilacije, aerosoli ostaju suspendovani u vazduhu i vremenom postaju sve gušći.
Da druženje u kafićima i restoranima mnogi smatraju visokorizičnim vidi se i iz mera gde se ide na skraćivanje radnog vremena ili su potpuno zatvoreni. Za primer navode da čak 27 ljudi dobije zarazu u noćnom klubu u kojem dođe do proboja virusa.
U izmišljenom kafiću nalazi se 15 gostiju i tri člana porodice. U varijanti u kojoj su zatvoreni prozori i nema provetravanja, i bez drugih mera čak 14 osoba će zaraditi virus nakon četiri sata.
Maske će smanjiti broj oboljelih na osam, ali ako se ubaci element provetravanja, skrati vreme za pola, tada se već bitno smanjuje rizik i oboleće jedna osoba.
Iako stručnjaci smatraju da škole nisu veći izvor zaraze, odnosno da deca teže prenose virus, činjenica je da ipak određen postotak pozitivnih dolazi iz škola, u Španiji je to šest odsto. Situacija je uvek lošija ako je nulti pozitivni nastavnik. Učenik će teže zaraziti učenika, ali nastavnik glasnije i puno više priča tokom nastave.
U prosečnom razredu od 24 učenika nakon dva sata s bolesnim učiteljem, 12 učenika verovatno će se zaraziti.
Nošenje maski će u ovom razredu smanjiti rizik tako da će se od nastavnika verovatno zaraziti petoro učenika. Ono što je važno napomenuti je da je potpuno nevažno koliko je učenik udaljen od nastavnika. Jer u situaciji gde se provodi zajedničko vreme u prostoru koji se ne provetrava, a susret traje satima, virus se širi po celoj prostoriji. Tako da ne mora nužno da znači da će se zaraziti učenici koji sede najbliže profesoru.
No, ako se za vreme nastave drži otvoren prostor, a svakih sat vremena dodatno prozrači, nastavnik neće nikoga zaraziti.
U prvom talasu, ali i tokom leta nije se aktivno govorilo o provetravanju prostorija, s obzirom na to da smo leti uglavnom na otvorenom. No, epidemiolozi su sve više počeli da spominju provetravanje prostorija kao jedan od glavnih elemenata suzbijanja epidemije, odnosno smanjenja mogućnosti širenja virusa među stanovništvom.
Zanimljivo je i saznanje stručnjaka da glasnim govorom kroz duže vreme povećavamo rizik od zaraze za čak 50 puta, u odnosu da ćutimo.
Ova animacija svakako govori o tome da disciplina i pridržavanje nekoliko osnovnih mera zbilja značajno može uticati na širenje zaraze, a time i restriktivne mere koje zbog nepridržavanja određuju naš život, kretanje i svakodnevne aktivnosti.