Njujork planira da uvede restrikcije hiljadama velikih građevina, poput Empajer stejt bildinga i Kule Tramp, kako bi se smanjile količine štetnih gasova koje se emituju iz tih zgrada.
Zakon koji je nedavno izglasan, a potpisao ga je gradonačelnik Bil de Blazio, predviđa ograničenja za različite tipove građevina, a primarni cilj je postizanje 40 odsto redukcije štetnih gasova do 2030. godine. Građevine koje ne budu ispoštovale ograničenja biće sankcionisane.
Zgrade na koje se novi zakon odnosi predstavljaju najveće izvore emisije štetnih gasova zato što koriste velike količine energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje, a zbog starih prozora koji ne dihtuju i loše izolacije zimi se troši dodatna energija za grejanje, a leti za klimatizaciju. U izveštajima se navodi da upravo iz ovih građevina dolazi 67 odsto ukupne emisije gasova u Njujorku.
Ovaj zakon je deo paketa klimatskih zakona poznatih kao Zakon o mobilizaciji u borbi protiv klimatskih promena, a usvojen je ubrzo nakon što je pozitivne rezultate pokazala dugogodišnja praksa da vlasnici zgrada dobrovoljno – uz novčanu naknadu, doduše – smanje potrošnju energije.
Mark Čembers, direktor Gradske kancelarije za održivost, navodi da bi kumulativni troškovi poštovanja uvedenih restrikcija mogli da pređu četiri milijarde dolara, ali da bi vlasnici zgrada mogli da kompenzuju taj novac nižim troškovima.
Veliki broj građevina je izuzet od ograničenja, poput bogomolja i stambenih blokova za stanovnike sa niskim prihodima. Takve građevine moraće da se pridržavaju nekih drugih mera za uštedu energije, ali one neće biti ni blizu skupe poput prvih.
Rukovodioci industrije nekretnina navode da podržavaju politiku redukovanja emisije gasova, ali smatraju da je previše građevina izuzeto od zakona, te da su one na koje se ograničenja odnose dodatno opterećene.
Ed Ermler je predsednik saveta četiri stambene zgrade u kojima se ukupno nalazi 437 stambenih jedinica. On ističe da je uložio stotine hiljada dolara u ugradnju kompjuterizovanih bojlera i drugih sistema kako bi osavremenio zgrade koje potiču još iz pedesetih godina prošlog veka, ali i da su one tako postale energetski efikasnije, te da je cilj koji je grad zacrtao za 2030. godinu “potpuno neostvariv”.
“Da smanjim emisiju za 20 odsto u odnosu na količinu koja se emituje u ovom trenutku, uz svu dostupnu tehnologiju, to je nemoguće”, kaže Ermler. “Nemamo čarobne štapiće.”
Karl Ham, generalni savetnik Odbora za nekretnine u Njujorku, kaže da će ovakva politika dovesti do toga da vlasnici dvaput razmisle pre nego što odluče da izdaju bilo koji prostor.
On je takođe izrazio zabrinutost da će izuzimanje od zakona koje se odnosi na hiljade velikih zgrada kontinuirano podrivati dostizanje zacrtanog cilja.
Čembers kaže da će nova gradska agencija razmotriti prigovore koje su uložili vlasnici zgrada, te da će pokušati da izađe u susret onim građevinama koje imaju veće potrebe za energijom.
Matematika ovog zakona je kompleksna. Mnoge od tih velikih građevina prate i izveštavaju o količini utrošene energije već godinama unazad, što gradu omogućava da obavi proračune o količini emitovanih štetnih gasova po kvadratnom metru za svaku pojedinačnu zgradu.
Nametnuta ograničenja važe za različite vrste građevina, od stambenih zgrada do poslovnih prostora. Kazne koje zakon predviđa mogle bi da dostignu iznos od više miliona dolara na godišnjem nivou, u zavisnosti od toga koliko je ograničenje ambiciozno.
“Njujork je komplikovano, dinamično mesto sa mnogo starih građevina, ali i novih zgrada, bolnica, crkava i jeftinih stanova”, kaže Kori Džonson, portparol Gradskog veća. “Stvaranje zakona koji će dovesti do značajnih promena, a da u isto vreme sa razumevanjem tretira različitost među objektima, zaista je bilo izazovno.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
